Како су настале Сједињене Америчке Државе?

Америчка револуција представља борбу тринаест британских колонија у Северној Америци за политичку независност. Узроци револуције лежали су у дуготрајним неспоразумима са Великом Британијом, посебно око пореза и права колониста да учествују у доношењу одлука. Колонисти су сматрали да није праведно да плаћају порезе ако немају своје представнике у британском парламенту. Из тих тензија постепено се развио сукоб који је прерастао у рат, а затим и у стварање нове државе.

Бостонска чајанка

Један од првих отворених знакова отпора била је чувена „Бостонска чајанка“ 1773. године. Колонисти у Бостону, прерушени у Индијанце, упали су на британске бродове и бацили велике количине чаја у море. Овим поступком желели су да покажу да не прихватају порезе које је наметнула Британија. Британске власти су одговориле строгим мерама, што је додатно појачало незадовољство и приближило колоније отвореном сукобу.

Почетак рата

Рат је започео 1775. године у сукобима код Лексингтона и Конкорда. Британска војска је покушала да заплени оружје колониста, али су их локалне милиције дочекале. Иако су борбе биле кратке, имале су велики значај: показале су да је компромис све мање могућ. Колонисти су се организовали у Континенталну војску, која је ускоро почела да води организован отпор против Британије.

Декларација независности

Колонисти су убрзо донели одлуку да више не траже само бољи положај у оквиру Британског царства, већ потпуну самосталност. Декларација независности из 1776. године прогласила је да тринаест колонија више нису зависне од Британије и тиме су формално настале Сједињене Америчке Државе. Аутор текста Декларације је био Томас Џеферсон. У документу је истакнуто да сви људи имају основна права, као што су право на живот, слободу и трагање за срећом. Ове идеје имале су велики утицај на каснији развој демократије.

Преокрет у рату

До 1777. године рат је био неизвесан. Победа колониста у биткама код Саратоге представљала је преломни тренутак. Британска војска је доживела тежак пораз, што је показало да колонисти могу да победе и добро обучену војску. Британски генерал Џон Бургојн је, после опсаде и немогућности да добије појачање, био приморан да преда своје трупе 17. октобра 1777. године. Више хиљада британских војника постали су заробљеници, што је био један од највећих пораза Британаца током целог рата.

Француска стаје на страни САД-а

После победе код Саратоге, Француска је одлучила да подржи колонисте. Од 1778. године Французи су пружали војну помоћ, новац и морнарицу. Ова подршка значајно је променила однос снага, јер Британија више није ратовала само против колониста, већ и против моћне европске силе. До пресудне битке долази 1781. године код Јорктауна када је колонијална војска, под заповедништвом Џорџа Вашингтона, заједно са француским снагама задала одлучујући ударац британској војсци.

Париски мир

Рат је окончан потписивањем Париског мира 1783. године. Велика Британија је овим споразумом признала независност Сједињених Америчких Држава. Нова држава се простирала од Атлантика на истоку до реке Мисисипија на западу. Колоније су се претвориле у државу засновану на идејама слободе, права грађана и самоуправе. Америчка револуција је тиме постала пример другим народима да је могуће изборити се за независност и променити политички поредак.