Kako su nastale Sjedinjene Američke Države?
Američka revolucija predstavlja borbu trinaest britanskih kolonija u Severnoj Americi za političku nezavisnost. Uzroci revolucije ležali su u dugotrajnim nesporazumima sa Velikom Britanijom, posebno oko poreza i prava kolonista da učestvuju u donošenju odluka. Kolonisti su smatrali da nije pravedno da plaćaju poreze ako nemaju svoje predstavnike u britanskom parlamentu. Iz tih tenzija postepeno se razvio sukob koji je prerastao u rat, a zatim i u stvaranje nove države.
Bostonska čajanka
Jedan od prvih otvorenih znakova otpora bila je čuvena „Bostonska čajanka“ 1773. godine. Kolonisti u Bostonu, prerušeni u Indijance, upali su na britanske brodove i bacili velike količine čaja u more. Ovim postupkom želeli su da pokažu da ne prihvataju poreze koje je nametnula Britanija. Britanske vlasti su odgovorile strogim merama, što je dodatno pojačalo nezadovoljstvo i približilo kolonije otvorenom sukobu.
Početak rata
Rat je započeo 1775. godine u sukobima kod Leksingtona i Konkorda. Britanska vojska je pokušala da zapleni oružje kolonista, ali su ih lokalne milicije dočekale. Iako su borbe bile kratke, imale su veliki značaj: pokazale su da je kompromis sve manje moguć. Kolonisti su se organizovali u Kontinentalnu vojsku, koja je uskoro počela da vodi organizovan otpor protiv Britanije.
Deklaracija nezavisnosti
Kolonisti su ubrzo doneli odluku da više ne traže samo bolji položaj u okviru Britanskog carstva, već potpunu samostalnost. Deklaracija nezavisnosti iz 1776. godine proglasila je da trinaest kolonija više nisu zavisne od Britanije i time su formalno nastale Sjedinjene Američke Države. Autor teksta Deklaracije je bio Tomas Džeferson. U dokumentu je istaknuto da svi ljudi imaju osnovna prava, kao što su pravo na život, slobodu i traganje za srećom. Ove ideje imale su veliki uticaj na kasniji razvoj demokratije.
Preokret u ratu
Do 1777. godine rat je bio neizvesan. Pobeda kolonista u bitkama kod Saratoge predstavljala je prelomni trenutak. Britanska vojska je doživela težak poraz, što je pokazalo da kolonisti mogu da pobede i dobro obučenu vojsku. Britanski general Džon Burgojn je, posle opsade i nemogućnosti da dobije pojačanje, bio primoran da preda svoje trupe 17. oktobra 1777. godine. Više hiljada britanskih vojnika postali su zarobljenici, što je bio jedan od najvećih poraza Britanaca tokom celog rata.
Francuska staje na strani SAD-a
Posle pobede kod Saratoge, Francuska je odlučila da podrži koloniste. Od 1778. godine Francuzi su pružali vojnu pomoć, novac i mornaricu. Ova podrška značajno je promenila odnos snaga, jer Britanija više nije ratovala samo protiv kolonista, već i protiv moćne evropske sile. Do presudne bitke dolazi 1781. godine kod Jorktauna kada je kolonijalna vojska, pod zapovedništvom Džordža Vašingtona, zajedno sa francuskim snagama zadala odlučujući udarac britanskoj vojsci.
Pariski mir
Rat je okončan potpisivanjem Pariskog mira 1783. godine. Velika Britanija je ovim sporazumom priznala nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država. Nova država se prostirala od Atlantika na istoku do reke Misisipija na zapadu. Kolonije su se pretvorile u državu zasnovanu na idejama slobode, prava građana i samouprave. Američka revolucija je time postala primer drugim narodima da je moguće izboriti se za nezavisnost i promeniti politički poredak.