Битка која је ушла у историју!

Стара Грчка је место где се историја спаја са митом и управо стога ћемо се бавити једном битком која је због храбрости и упорности једне војске ушла у историју. Грци и Персијанци, два велика античка ривала, су сударили своја копља на Маратонском пољу 490. године пре нове ере. Ова битка је показала колико је стратегија пресудна, чак иако је противник многоструко јачи.

Шта је претходило бици?

Персијски цар Дарије, господар огромних пространстава у Азији, хтео је да казни Атину због њеног помагања грчког устанка у Персији. Персијанци су заузели северне делове грчких земаља а цар Дарије је дао задатак својим војсковођама Датису и Артаферну да са флотом крену ка Атини. Са друге стране, ни Атињани нису седели скрштених руку. Они су сазнали да ће се Персијанци искрцати на Маратонском пољу и атински стратег Милтијад се залагао да се непријатељ дочека када се икрцава. Атинском војском је командовао Калимах.

Маратонско поље

Маратонско поље се налази 42 километара од Атине, протеже се дуж обале која је у облику српа и са свих страна је окружено брдима. У североисточном делу тло је било врло мочварно, а поље је пресечено на два дела вододерином. Калимах је одабрао да на Маратонско поље дође приобалним путем.

Стратегија битке

Атини је помоћ пружила Платеја и Калимах је могао да рачуна на војску од 10 000 људи. Са друге стране, Персијанци су имали најмање дупло бројнију војску која је дошла бродовима. Милтијад је саветовао Калимаху да њихове снаге буду постављене тако да центар буде танак а крила јака, да би избегли да их бројнија непријатељска војска опколи. Највећи адут Персијанаца су били стрелци. Међутим Атињани су били добро упознати са тиме, тако да када када су војске биле једна наспрам друге пала је команда „јуриш!“.

Ток битке

Атињани су храбро потрчали ка противнику и у почетку  је центар грчке војске био под великим притиском Персијанаца, док су са друге стране грчка крила брзо сломила отпор непријатеља. Грчка крила су онда пошла да помогну свом центру и персијски центар се нашао опкољен Грцима који су их уништили. Персијска војска са крила је то видећи почела да се повлачи ка бродовима. Због опште панике многи од њих су потонули у мочвару. Грци су наставили да се сукобе са непријаљем код бродова, али највећи део Персијанаца је успео да су укрца на бродове. Биланс битке је био неумољив: 192 погинула Атињана, док је број страдалих Персијанаца био 6400. Велика победа Грка!

Покушај Персијанаца да дођу до Атине

Иако је битка била готова Персијанци нису одустали од освајања Атине. Наиме, након пораза они су се бродовима упутили ка Атини надајући се да ће заузети град без борбе пошто је атинска војска на Маратону. Међутим, Атињани су са Маратона ударили марш и стигли до свог града пре непријатеља. Када су Персијанци видели да град има одбрану одустали су од напада.

Маратонска битка и спорт

Када кажемо данас „Маратон“ на шта помислимо? Помислимо на трку на 42 километара. По легенди, која је настала много касније, атински гласник је након битке трчао од Маратона до Атине да јави победу над Персијанцима. Када је стигао, изговорио је вест и потом преминуо. Управо ова прича инспирисала је увођење маратонске трке на модерним Олимпијским играма крајем XИX века.