Život viteza u srednjem veku

Kada danas upotrebimo reč vitez mi mislimo na evropskog srednjovekovnog oklopnika koji se časno borio za svog kralja. Neustraživ u boju, a milostiv u miru. Međutim, to je romantičarska predstava. U srednjem veku je bio dominantan feudalizam, uređenje gde je sizeren (nadređeni) davao svom vazalu feud (zemljišni posed) kao nagradu za vernost i službu. Iako je pripadao plemstvu, vitez je imao svog nadređenog (seniora) kojeg je služio.

Mladost

Glavni zadatak viteza je, kao što, znamo borba. Od malih nogu su se potonji ratnici pripremali za svoj poziv. Da se ne bi razmazio u roditeljskom domu, sa navršenih sedam godina, budući vitez bi obično bio poslat u dvor očevog prijatelja gde bi se obrazovao i služio kao paž u zamku. Sa četrnaest ili petnaest godina bi postao štitonoša i služio bi svog seniora. Pored toga što je pratio svog nadređenog, budući vitez se starao o konjima i počinjao da nosi oklop. Sa nekih dvadesetak godina mladić bi bio dovoljno zreo da dobije oružje, oklop i konja te bi nakon toga mogao da bude proizveden u viteza. Taj čin je obično izgledao tako što bi vitez, najčešće njegov gospodar, pljosnatom stranom mača dotakao rame mladića koji bi tako postao vitez.

Zanimanje i zabava

Borba je plemićima bila i zanimanje i zabava. Običan vitez je pratio svog seniora u ratu odakle se često vraćao sa puno plena. U ratovima su se zarobljavali i plemići, koji su se kasnije otkupljivali za novac. Pored ratova, vitezovi su učestvovali i u turnirima, koji su bili neka vrsta opasnog sporta. Iako su nosili oklop, vitezovi su u borbi mogli biti ranjeni, pa čak i poginuti.

Jedan dan viteza

Kada nije ratovao vitez je imao svoje rutine. Ustao bi par sati pre zore te bi slušao misu u porodičnoj kapeli. Nakon toga je bio spreman da obavlja poslove poput: savetovanja, suđenja u parnicama i vođenja poseda. Kada bi svanulo onda bi se zaokupio glavnom zanimacijom – lovom. Uglavnom se išlo u hajke na jelene i divlje svinje, a lovljeni su i vukovi, srne i risevi. Pošto je lov bio veoma značajna stavka u životima plemića držali su mnogo pasa i dresiranih sokolova u tu namenu.  Kada bi bilo dva ili tri sata popodne usledio bi bogat ručak za viteza tokom kojeg bi pio puno alkohola, piva ili vina. Posle gozbe usledilo bi vreme zabave kada bi vitez, zavisno od toga šta više voli, uživa slušajući pripovedača ili gledajući akrobatu, mečku i igračicu. Nakon toga, čim bi se spustila noć, vitez bi otišao u krevet.

Poroci

Kao što je spomenuto, vitez se često opijao i to do besvesti. Njegov dvorac je bio stecište i prostitutki. Usled besa često je znao i da prebije, rani oružjem ili ubije slugu. Odnos prema supruzi je bio izuzetno surov. U napadima besa često je znao da istuče ženu koja je bila u potpunosti zavisna od njegove volje. Vitez je često bio oslobođen optužbe za sve što uradi podređenima, dok je odgovarao jedino ako naudi istom ili višem od sebe.

Religija

Vitezovi su redovno slušali misu i ispovedali se. Pored toga su često darivali manastire i generalno poštovali crkvu. Treba uzeti u obzir da je to srednji vek i da je i prosečan čovek bio religiozan.

Život u zamku

Vitezov zamak je bio jednostavan i imao je dve sobe: dvoranu i odaju. U dvorani se jelo i pilo i uživalo na zabavama. U odaji su na krevetima tokom noći spavali vitezovi sa porodicom, a tokom dana su primani gosti visokog ranga. Zamkovi su bili drveni ili kameni.