Живот витеза у средњем веку

Када данас употребимо реч витез ми мислимо на европског средњовековног оклопника који се часно борио за свог краља. Неустражив у боју, а милостив у миру. Међутим, то је романтичарска представа. У средњем веку је био доминантан феудализам, уређење где је сизерен (надређени) давао свом вазалу феуд (земљишни посед) као награду за верност и службу. Иако је припадао племству, витез је имао свог надређеног (сениора) којег је служио.

Младост

Главни задатак витеза је, као што, знамо борба. Од малих ногу су се потоњи ратници припремали за свој позив. Да се не би размазио у родитељском дому, са навршених седам година, будући витез би обично био послат у двор очевог пријатеља где би се образовао и служио као паж у замку. Са четрнаест или петнаест година би постао штитоноша и служио би свог сениора. Поред тога што је пратио свог надређеног, будући витез се старао о коњима и почињао да носи оклоп. Са неких двадесетак година младић би био довољно зрео да добије оружје, оклоп и коња те би након тога могао да буде произведен у витеза. Тај чин је обично изгледао тако што би витез, најчешће његов господар, пљоснатом страном мача дотакао раме младића који би тако постао витез.

Занимање и забава

Борба је племићима била и занимање и забава. Обичан витез је пратио свог сениора у рату одакле се често враћао са пуно плена. У ратовима су се заробљавали и племићи, који су се касније откупљивали за новац. Поред ратова, витезови су учествовали и у турнирима, који су били нека врста опасног спорта. Иако су носили оклоп, витезови су у борби могли бити рањени, па чак и погинути.

Један дан витеза

Када није ратовао витез је имао своје рутине. Устао би пар сати пре зоре те би слушао мису у породичној капели. Након тога је био спреман да обавља послове попут: саветовања, суђења у парницама и вођења поседа. Када би свануло онда би се заокупио главном занимацијом – ловом. Углавном се ишло у хајке на јелене и дивље свиње, а ловљени су и вукови, срне и рисеви. Пошто је лов био веома значајна ставка у животима племића држали су много паса и дресираних соколова у ту намену.  Када би било два или три сата поподне уследио би богат ручак за витеза током којег би пио пуно алкохола, пива или вина. После гозбе уследило би време забаве када би витез, зависно од тога шта више воли, ужива слушајући приповедача или гледајући акробату, мечку и играчицу. Након тога, чим би се спустила ноћ, витез би отишао у кревет.

Пороци

Као што је споменуто, витез се често опијао и то до бесвести. Његов дворац је био стециште и проститутки. Услед беса често је знао и да пребије, рани оружјем или убије слугу. Однос према супрузи је био изузетно суров. У нападима беса често је знао да истуче жену која је била у потпуности зависна од његове воље. Витез је често био ослобођен оптужбе за све што уради подређенима, док је одговарао једино ако науди истом или вишем од себе.

Религија

Витезови су редовно слушали мису и исповедали се. Поред тога су често даривали манастире и генерално поштовали цркву. Треба узети у обзир да је то средњи век и да је и просечан човек био религиозан.

Живот у замку

Витезов замак је био једноставан и имао је две собе: дворану и одају. У дворани се јело и пило и уживало на забавама. У одаји су на креветима током ноћи спавали витезови са породицом, а током дана су примани гости високог ранга. Замкови су били дрвени или камени.