Bitka koja je ušla u istoriju!
Stara Grčka je mesto gde se istorija spaja sa mitom i upravo stoga ćemo se baviti jednom bitkom koja je zbog hrabrosti i upornosti jedne vojske ušla u istoriju. Grci i Persijanci, dva velika antička rivala, su sudarili svoja koplja na Maratonskom polju 490. godine pre nove ere. Ova bitka je pokazala koliko je strategija presudna, čak iako je protivnik mnogostruko jači.
Šta je prethodilo bici?
Persijski car Darije, gospodar ogromnih prostranstava u Aziji, hteo je da kazni Atinu zbog njenog pomaganja grčkog ustanka u Persiji. Persijanci su zauzeli severne delove grčkih zemalja a car Darije je dao zadatak svojim vojskovođama Datisu i Artafernu da sa flotom krenu ka Atini. Sa druge strane, ni Atinjani nisu sedeli skrštenih ruku. Oni su saznali da će se Persijanci iskrcati na Maratonskom polju i atinski strateg Miltijad se zalagao da se neprijatelj dočeka kada se ikrcava. Atinskom vojskom je komandovao Kalimah.
Maratonsko polje
Maratonsko polje se nalazi 42 kilometara od Atine, proteže se duž obale koja je u obliku srpa i sa svih strana je okruženo brdima. U severoistočnom delu tlo je bilo vrlo močvarno, a polje je presečeno na dva dela vododerinom. Kalimah je odabrao da na Maratonsko polje dođe priobalnim putem.
Strategija bitke
Atini je pomoć pružila Plateja i Kalimah je mogao da računa na vojsku od 10 000 ljudi. Sa druge strane, Persijanci su imali najmanje duplo brojniju vojsku koja je došla brodovima. Miltijad je savetovao Kalimahu da njihove snage budu postavljene tako da centar bude tanak a krila jaka, da bi izbegli da ih brojnija neprijateljska vojska opkoli. Najveći adut Persijanaca su bili strelci. Međutim Atinjani su bili dobro upoznati sa time, tako da kada kada su vojske bile jedna naspram druge pala je komanda „juriš!“.
Tok bitke
Atinjani su hrabro potrčali ka protivniku i u početku je centar grčke vojske bio pod velikim pritiskom Persijanaca, dok su sa druge strane grčka krila brzo slomila otpor neprijatelja. Grčka krila su onda pošla da pomognu svom centru i persijski centar se našao opkoljen Grcima koji su ih uništili. Persijska vojska sa krila je to videći počela da se povlači ka brodovima. Zbog opšte panike mnogi od njih su potonuli u močvaru. Grci su nastavili da se sukobe sa neprijaljem kod brodova, ali najveći deo Persijanaca je uspeo da su ukrca na brodove. Bilans bitke je bio neumoljiv: 192 poginula Atinjana, dok je broj stradalih Persijanaca bio 6400. Velika pobeda Grka!
Pokušaj Persijanaca da dođu do Atine
Iako je bitka bila gotova Persijanci nisu odustali od osvajanja Atine. Naime, nakon poraza oni su se brodovima uputili ka Atini nadajući se da će zauzeti grad bez borbe pošto je atinska vojska na Maratonu. Međutim, Atinjani su sa Maratona udarili marš i stigli do svog grada pre neprijatelja. Kada su Persijanci videli da grad ima odbranu odustali su od napada.
Maratonska bitka i sport
Kada kažemo danas „Maraton“ na šta pomislimo? Pomislimo na trku na 42 kilometara. Po legendi, koja je nastala mnogo kasnije, atinski glasnik je nakon bitke trčao od Maratona do Atine da javi pobedu nad Persijancima. Kada je stigao, izgovorio je vest i potom preminuo. Upravo ova priča inspirisala je uvođenje maratonske trke na modernim Olimpijskim igrama krajem XIX veka.