Од рачунаљке до дигиталног доба

Живимо у дигиталном добу и све је од нас удаљено на клик. Рачунари и паметни телефони су део наше свакодневице и живот без њих тешко да можемо да замислимо. Рачунари су везани за математику тако да морамо да се вратимо у далеку прошлост да би на крају дошли до дигиталног доба.

Како су људи рачунали пре рачунара

Од давнина су људи имали потребу да рачунају па су користили прсте и коске, али и рачунаљке које су називане абакусима. Међутим, бављење математичким операцијама је тешко ако не умемо да запишемо бројеве на одговарајући начин. Данас користимо арапске бројеве, а поступке рада са њима је описао перијски матемаричар Ал Хорезми у ИX веку.

Почетак програмирања

Главна карактеристика рачунара је да могу да се програмирају да раде одређене задатке. Прва машина која је била програмирана је заправо разбој. Жозеф Мари Жакар је почетком XИX века осмислио разбој за ткање сложенијих шара који је користио бушене картице. Ова машина је била прва која је могла да се програмира јер је разбој примао бушене картице и на основу распореда рупа је одређивао шару. Чарлс Бебиџ је пар деценија касније осмислио први пројекат механичког рачунара који је могао да се програмира. То је била аналитичка машина и програми су били предвиђени да се уносе бушеним картицама.

Електронски рачунари

Како су пролазиле године развијани су механички рачунари, а оно што је донело велику промену је употреба електричне енергије. У време Другог светског рата Енглези су у Блечли Парку направили Колос, први потпуно електронски компјутер који се могао делимично програмирати. Користио се за дешифровање немачких шифрованих порука. Следећи рачунар који је направио прекретницу је ЕНИАЦ у САД-у, први електронски програмабилни рачунар. Овај огромни рачунар се репрограмирао тако што би програмери мењали положај прекидача и каблова те преспајали и лемили жице.

Рачунари који личе на данашње

Рачунари који су поменути нису фунционисали као данас. У њима нису на исти начин чувани и програми и подаци. Научник Џон фон Нојман је током рада на рачунару ЕДВАЦ описао архитектуру рачунара у којој се подаци и програми чувају у истој меморији, а обраду података обавља процесор. Због тога се сви такви рачунари називају рачунари Фон Нојмановог типа.

Од великих машина до кућних рачунара и паметних телефона

Период од 1940-их до 1970-их година су обележили велики мејнфрејм рачунари који су коришћени у војне, научне и пословне сврхе. Највећи произвођач рачунара у том периоду је била компанија ИБМ. Током 80-их и 90-их година користе се мањи кућни рачунари (ПЦ) и заједно са интернетом представљају почетак нове ере где је ова технологија доступна широким масама. Компаније које доминирају у овом периоду су Аппле, у развоју рачунара, и Мицрософт, за софтвер. Ера модерних паметних телефона почиње 2007. године са изласком иПхоне компаније Аппле.