Od računaljke do digitalnog doba
Živimo u digitalnom dobu i sve je od nas udaljeno na klik. Računari i pametni telefoni su deo naše svakodnevice i život bez njih teško da možemo da zamislimo. Računari su vezani za matematiku tako da moramo da se vratimo u daleku prošlost da bi na kraju došli do digitalnog doba.
Kako su ljudi računali pre računara
Od davnina su ljudi imali potrebu da računaju pa su koristili prste i koske, ali i računaljke koje su nazivane abakusima. Međutim, bavljenje matematičkim operacijama je teško ako ne umemo da zapišemo brojeve na odgovarajući način. Danas koristimo arapske brojeve, a postupke rada sa njima je opisao perijski matemaričar Al Horezmi u IX veku.
Početak programiranja
Glavna karakteristika računara je da mogu da se programiraju da rade određene zadatke. Prva mašina koja je bila programirana je zapravo razboj. Žozef Mari Žakar je početkom XIX veka osmislio razboj za tkanje složenijih šara koji je koristio bušene kartice. Ova mašina je bila prva koja je mogla da se programira jer je razboj primao bušene kartice i na osnovu rasporeda rupa je određivao šaru. Čarls Bebidž je par decenija kasnije osmislio prvi projekat mehaničkog računara koji je mogao da se programira. To je bila analitička mašina i programi su bili predviđeni da se unose bušenim karticama.
Elektronski računari
Kako su prolazile godine razvijani su mehanički računari, a ono što je donelo veliku promenu je upotreba električne energije. U vreme Drugog svetskog rata Englezi su u Blečli Parku napravili Kolos, prvi potpuno elektronski kompjuter koji se mogao delimično programirati. Koristio se za dešifrovanje nemačkih šifrovanih poruka. Sledeći računar koji je napravio prekretnicu je ENIAC u SAD-u, prvi elektronski programabilni računar. Ovaj ogromni računar se reprogramirao tako što bi programeri menjali položaj prekidača i kablova te prespajali i lemili žice.
Računari koji liče na današnje
Računari koji su pomenuti nisu funcionisali kao danas. U njima nisu na isti način čuvani i programi i podaci. Naučnik Džon fon Nojman je tokom rada na računaru EDVAC opisao arhitekturu računara u kojoj se podaci i programi čuvaju u istoj memoriji, a obradu podataka obavlja procesor. Zbog toga se svi takvi računari nazivaju računari Fon Nojmanovog tipa.
Od velikih mašina do kućnih računara i pametnih telefona
Period od 1940-ih do 1970-ih godina su obeležili veliki mejnfrejm računari koji su korišćeni u vojne, naučne i poslovne svrhe. Najveći proizvođač računara u tom periodu je bila kompanija IBM. Tokom 80-ih i 90-ih godina koriste se manji kućni računari (PC) i zajedno sa internetom predstavljaju početak nove ere gde je ova tehnologija dostupna širokim masama. Kompanije koje dominiraju u ovom periodu su Apple, u razvoju računara, i Microsoft, za softver. Era modernih pametnih telefona počinje 2007. godine sa izlaskom iPhone kompanije Apple.