Како је верски вођа преузео власт у Ирану?

Једна држава у Азији има изузетно дугу традицију која сеже дубоко у стари век. У питању је Иран, односно Персија. Ова држава је у периоду сукоба две моћне суперсиле у другој половини XX века, Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, познатијег као Хладни рат, била у почетку на страни Американаца. Међутим, услед политичких промена то се мења.

Власт везана за једну суперсилу

Пре великих промена о којима ћемо причати, Иран је водио Мохамед Реза Пахлави са титулом шах. После успеха у сукобу са тадашњим председником владе Мохамедом Мосадиком 1953. године имао је неприкосновену власт у овој Азијској држави. У спољној политици се ослањао на Сједињене Америчке Државе, којој је Иран био главни савезник у региону и био је задужен за обуздавање арапских држава у корист Израела. Пахлави је извозио овој суперсили нафту, а Америка га је помагала на све могуће начине.

Криза

Када је преузео потпуну власт ствари су ишле у повољном смеру за Резу Пахлавија. Он је хтео да се сиромашни и заостали Иран развија по узору на Западне државе и 1963. године је покренуо такозвану Белу револуцију која је имала за циљ да помогне сељацима, изгради фабрике, описмени становништво и учини жене равноправним са мушкарцима. Међутим, идуће деценије долази до кризе у овој држави услед тога што су трошкови живота становништа били све већи а плате то нису могле да прате. Све то је пратила и висока незапосленост. Протести радника у фабрикама су били честа појава. Две политичке групације су се издвојиле као водеће против режима Резе Пахлавија: левичари, који су се залагали за права радника и које је подржавао Совјетски Савез, и исламисти, који су били за државу засновану на исламу.

Ајатолах Хомеини

Ислам има две главне групације: сунити, који су већина, и шиити, који су мањина са око десет посто муслимана у свету. Иран је највећа држава у којој су шиити већина. Исламисти у овој држави су сматрали да држава треба да буде по вољи народа (демократска) али и по вољи божијој. Они су се залагали за шеријат – исламско верско право и сматрали су да закон треба да буде дат од бога. Њихов вођа је био Рухолах Хомеини, са верском титулом ајатолах, који је због сукоба са шахом морао да напусти Иран и изван земље води борбу са режимом. Он је био критички настројен против обе суперсиле и хтео је независност Ирана.

Револуција 1979. године

Услед растућег незадовољства становништва долази до протеста и сукоба са влашћу. Американци су имали страх од левичара који су били ослоњени на Совјетски Савез и само им је било главно да се они не докапају власти. Од исламиста нису страховали и потценили су их. Крајем 70-их година долази до кулминације протеста а становништво је било незадовољно и стањем у земљи и сарадњом са Америком. Раст подршке у народну почиње да бележи ајатолах Хомеини из разлога што је он по њима спајао слободу и ислам. Долази до пада Иранске владе децембра 1978. године због тога што је готово милион људи умарширало у главни град Техеран и захтевало шахову оставку и повратак ајатолаха Хомеинија. Реза Пахлави је морао да наспусти Иран у јануару 1979. године, а 1. фебруара ајатолах Хомеини тријумфално долази у своју државу и убрзо постаје њен врховни вођа.

Исламска Република Иран

Иран је 1979. године постао исламска република са ајатолахом као њеним врховним вођом. Држава је заснована на шеријату, исламском верском праву. На пољу спољне политике десила се велика промена, Сједињене Америчке Државе од блиског савезника су постале велики непријатељ. Ајатолах их је гледао као противнике слободе и независности Ирана. Са друге стране ни Совјети нису били задовољни новом влашћу пошто ће она укинути левичаре у наредној деценији. Нову власт су чекали многи изазови између осталог дуготрајни рат са суседом Ираком који је избио у години која је уследила након револуције.