Прича о Мартину Лутеру и почетку Реформације
Хришћанска црква је током своје историје претрпела бројна цепања која су оставила велике последице. Ако би се изабрала два цепања која су проузроковала највеће последице то су свакако Велика шизма из XI века, када су православна и католичка црква одлучиле да иду засебним путем, али и Реформација из XVI века која је на сцену довела простестанте.
Младост Мартина Лутера
Личност за коју се веже почетак реформације је даровити немачки свештеник Мартин Лутер. Пар месеци након што је завршио студије теологије задесила га је страшна олуја, где је страховао за живот од удара грома, и тада се заветовао да ће бити монах. Лутер ступа у манастир у Ерфурту и касније бива произведен у свештеника, а такође је предавао на унивезитетима. Овај даровити свештеник је посетио Ватикан, центар католичке цркве, и био је запањен неморалом који је тамо видео.
Постављање деведесет пет теза на витембершкој цркви
Почетком XVI века је католичка црква практиковала продају опроштајница (индулгенција). Људи су плаћали новцем верујући да ће им тако бити опроштени греси. Мартин Лутер се против тога побунио и 31. октобра 1517. године је истакао својих деведесет пет теза против индулгенција на вратима цркве у Витембергу. Овим је почела Реформација која се брзо проширила Европом услед постојања штампарских машина. Папа Лав X је тражио да Лутер одустане од својих ставова што Немац није хтео и на крају је искључен из католичке цркве.
Лутерово учење
Поред продаје опроштајница Лутер је имао читав низ замерки на рачун католичке цркве. Као врховни ауторитет у питањима вере, Лутер је признавао Библију (Свето Писмо), сматрајући да црквена учења морају бити у складу с њом. Критиковао је више пракси католичке цркве, између осталог и обавезни целибат (безбрачност) свештенства. Након што је искључен из Католичке цркве, 1525. године оженио се Катарином фон Бора, са којом је имао шесторо деце. Као свете тајне је признавао само крштење и причешће. Лутер је учио да се човек спасава вером у Бога, а не добрим делима или куповином опроштајница. Одбацивао је папски примат и залагао се за то да сваки верник може непосредно да се обраћа Богу и сам чита Свето писмо. Због тога је превео Библију на немачки језик и подржавао богослужење на народном језику.
Улрих Цвингли и Жан Калвин
Поред Мартина Лутера, значајни реформатори били су и Улрих Цвингли и Џон Калвин. Цвингли је у швајцарском граду Цирих спроводио реформе засноване на Светом писму, одбацујући многе католичке обичаје и украсе у црквама. Калвин је деловао у Женеви, где је развио учење о предодређености, према којем је Бог унапред одредио ко ће бити спасен. Његове идеје су се брзо прошириле Европом и имале велики утицај на развој протестантизма, нарочито у Швајцарској, Француској, Холандији и Шкотској.
Контрареформација
Као одговор на ширење протестантизма, католичка црква је покренула контрареформацију, чији је циљ био да учврсти католичко учење и отклони злоупотребе у црквеном животу. Важну улогу у томе имао је Игњацио Лојола, који је 1540. године основао Дружбу Исусову (језуите), ред посвећен образовању, мисионарском раду и ширењу католичке вере. Најважнији догађај контрареформације био је Концил у Тренту, на коме су потврђена основна начела католичке вере и спроведене реформе унутар Цркве. Реформација и контрареформација довеле су до трајне поделе западног хришћанства на католике и протестанте и изазвале велике верске, политичке и друштвене промене у Европи, чије су се последице осећале вековима.