Жена витез Јованка Орлеанка

Име Јованке Орлеанке је веома значајно за француску историју и може се с правом рећи да је једна од најзначајнијих Францускиња. Поред тога њена животна прича је толико невероватна да је подстакла многе уметнике да се баве њоме. Живела је у току Стогодишњег рата који се водио између Енглеске и Француске и који је трајао током 14. и 15. века.

У време када је Јованка одрастала Енглези су држали трећину Француске. Уговором између енглеског краља и бургундске странке (назване тако по војводству Бургундија) престолонаследник Карло из династије Валоа је разбаштињен и под притиском је његова мајка „признала“ да је он копиле. Он је био у граду Шинону. Јованка је била необразована сељанка из села Домреми и рекла је заповеднику замка у граду Вокулеру да има визију да спречи пад града Орлеана кога су Енглези опседали и да крунише Карла за краља у граду Ремсу и да јој зато омогући да разговара са престолонаследником. Војвода јој је то дозволио и она је све ово поновила Карлу и, пошто су утврили његови људи да она није вештица, он јој је дозволио да крене за Орлеан.

Француска војска је пре Јованке Орлеанке била без војног морала због низа пораза. Њено надахнуће је превагнуло и просечан француски војник се осетио способним за велико дело. Јованка је са војском дошла до града Орлеана који је био под опсадом Енглеза. Посада Орлеана је извршила испад и поразила енглеске снаге. Тиме је први Јованкин циљ остварен.  Французи су наставили да нижу успехе на бојном пољу.

Она се међутим тиме није задовoљила и хтела је да оствари све. Након Јованкиног заузимања престолонаследник је предузео успешан поход на град Ремс. У Ремсу је Карло крунисан и постао је Карло Седми. То се све збило 1429. године.

Француска војска је чак стигла до зидина Париза али енглески браниoци се нису поколебали. Француски двор се у међувремену уморио од ратовања и то су искористили Енглези и њихови савезници. Бургунђани су опсели град Компјењ. Јованка је одмах дошла да помогне посади. После неколико дана Јованка је истрчала са делом војске да порази непријатеља. Бургуђани су били јаки па су кренули да их потискују али Јованка је наставила да се бори. Због тога  је заповедник посаде наредио да се подигне мост да непријатељи не би ушли у тврђаву. На тај начин Јованка је са саборцима заробљена и њу су потом Енглези откупили.

Из жеље да је се отарасе она је предата црквеном суду – инквизицији. Наиме Католичка црква је између осталих судила и вештицама. Црква је пресудила да су њене визије биле заправо ђавоље обмане. Пошто то Јованка није хтела да прихвати проглашена је за јеретика а пресуда је била – паљење на ломачи. Краљ Карло Седми није покушао да је замени за енглеске заробљенике стога његово касније скидање љаге са њеног имена преко црквеног суда може само да поправи његов катастрофални однос према храброј сељанки. Католичка црква је тек у 20. веку прогласила ову храбру Францускињу за светицу.

Јованка Орлеанка је повратила понос и достојанство француском народу. Тадашњем верујућем народу њено деловање је свакако било плод нечег што није од овог света.  Након њене смрти Французи су мало по мало враћали своје територије да би на крају Стогодишњег рата готово у потпуности истерали Енглезе.