Žena vitez Jovanka Orleanka

Ime Jovanke Orleanke je veoma značajno za francusku istoriju i može se s pravom reći da je jedna od najznačajnijih Francuskinja. Pored toga njena životna priča je toliko neverovatna da je podstakla mnoge umetnike da se bave njome. Živela je u toku Stogodišnjeg rata koji se vodio između Engleske i Francuske i koji je trajao tokom 14. i 15. veka.

U vreme kada je Jovanka odrastala Englezi su držali trećinu Francuske. Ugovorom između engleskog kralja i burgundske stranke (nazvane tako po vojvodstvu Burgundija) prestolonaslednik Karlo iz dinastije Valoa je razbaštinjen i pod pritiskom je njegova majka „priznala“ da je on kopile. On je bio u gradu Šinonu. Jovanka je bila neobrazovana seljanka iz sela Domremi i rekla je zapovedniku zamka u gradu Vokuleru da ima viziju da spreči pad grada Orleana koga su Englezi opsedali i da kruniše Karla za kralja u gradu Remsu i da joj zato omogući da razgovara sa prestolonaslednikom. Vojvoda joj je to dozvolio i ona je sve ovo ponovila Karlu i, pošto su utvrili njegovi ljudi da ona nije veštica, on joj je dozvolio da krene za Orlean.

Francuska vojska je pre Jovanke Orleanke bila bez vojnog morala zbog niza poraza. Njeno nadahnuće je prevagnulo i prosečan francuski vojnik se osetio sposobnim za veliko delo. Jovanka je sa vojskom došla do grada Orleana koji je bio pod opsadom Engleza. Posada Orleana je izvršila ispad i porazila engleske snage. Time je prvi Jovankin cilj ostvaren.  Francuzi su nastavili da nižu uspehe na bojnom polju.

Ona se međutim time nije zadovoljila i htela je da ostvari sve. Nakon Jovankinog zauzimanja prestolonaslednik je preduzeo uspešan pohod na grad Rems. U Remsu je Karlo krunisan i postao je Karlo Sedmi. To se sve zbilo 1429. godine.

Francuska vojska je čak stigla do zidina Pariza ali engleski branioci se nisu pokolebali. Francuski dvor se u međuvremenu umorio od ratovanja i to su iskoristili Englezi i njihovi saveznici. Burgunđani su opseli grad Kompjenj. Jovanka je odmah došla da pomogne posadi. Posle nekoliko dana Jovanka je istrčala sa delom vojske da porazi neprijatelja. Burguđani su bili jaki pa su krenuli da ih potiskuju ali Jovanka je nastavila da se bori. Zbog toga  je zapovednik posade naredio da se podigne most da neprijatelji ne bi ušli u tvrđavu. Na taj način Jovanka je sa saborcima zarobljena i nju su potom Englezi otkupili.

Iz želje da je se otarase ona je predata crkvenom sudu – inkviziciji. Naime Katolička crkva je između ostalih sudila i vešticama. Crkva je presudila da su njene vizije bile zapravo đavolje obmane. Pošto to Jovanka nije htela da prihvati proglašena je za jeretika a presuda je bila – paljenje na lomači. Kralj Karlo Sedmi nije pokušao da je zameni za engleske zarobljenike stoga njegovo kasnije skidanje ljage sa njenog imena preko crkvenog suda može samo da popravi njegov katastrofalni odnos prema hrabroj seljanki. Katolička crkva je tek u 20. veku proglasila ovu hrabru Francuskinju za sveticu.

Jovanka Orleanka je povratila ponos i dostojanstvo francuskom narodu. Tadašnjem verujućem narodu njeno delovanje je svakako bilo plod nečeg što nije od ovog sveta.  Nakon njene smrti Francuzi su malo po malo vraćali svoje teritorije da bi na kraju Stogodišnjeg rata gotovo u potpunosti isterali Engleze.