Како нас убеђују – прича о пропаганди

Сигурно сте чули за термин пропаганда. Он се често спомиње када гледамо телевизију или читамо вести на интернету. Термин је везан за убеђивање и сада ћемо видети колико пропаганда утиче на наш свакодневни живот.

Сви ми гледамо рекламе. Да ли сте можда неки слаткиш који сте видели на реклами на крају и купили у продавници? Вероватно јесте. А зашто сте купили? Зато што вас је реклама убедила да је тај слаткиш укусан. Односно, убедили су вас они којима је било у интересу да вам продају слаткиш – произвођачи. У поменутој ситуацији ви сте реаговали баш како су они желели – купили сте слаткиш.

Иако вам ова прича делује веома далеко од пропаганде заправо је ближа него што мислите! Једна од дефиниција пропаганде је да је она вештина убеђивања људских група или појединаца. Убеђивање код људи је постојало од давнина и везано је за комуникацију између људи. У новије време пропаганда је везана за медије пошто су они средство за комуникацију са јавношћу.

Почетак пропагандне делатности је развој човекове вештине разговора са другим људима. Наредна прекретница је била проналазак писма у другој половини 4. миленијума пре нове ере и тада је постало могуће да нечија порука дође до великог броја људи. Трећи битан моменат је био изум штампарске машине у XV веку од стране Јохана Гутемберга. Са штампом је постало могуће да пропагандна активност кроз поруке брже дође до још већег броја људи.

Нови преломни моменат је био појава фотографије у XIX веку када се могло и визуелно утицати на жртву пропаганде. Наредна етапа је била појава радио апарата крајем истог века. Са њим је постало могуће да огроман број људи, и писмених и неписмених, добије истовремено неку информацију што је са пропагандне стране изузетно битно. Осма прекретница је свакако телевизија. У Берлину је 1934. године почело редовно емитовање ТВ програма. Девета, и за сада последња етапа, је везана за појаву интернета у другој половини XX века и његовим последицама.

Постоје два типа пропаганде – активна и пасивна. Активна је кад неко, ко покреће пропаганду, директно позива на неку акцију. Она не траје дуго и временски је ограничена. Са друге стране, пасивна пропаганда се врши преко школа, вредносних система који се негују у друштву, митова и кодекса понашања. Она је префињенија и временски је неограничена.

Из приложеног смо сазнали да све што је техника напредовала то су могућности пропаганде, пре свега у политичке сврхе, расле. Циљ пропаганде је да убеђивањем људских група у нешто изазову њихову реакцију која је у складу са интересом онога који производи пропаганду – пропагатора.