Kako nas ubeđuju – priča o propagandi

Sigurno ste čuli za termin propaganda. On se često spominje kada gledamo televiziju ili čitamo vesti na internetu. Termin je vezan za ubeđivanje i sada ćemo videti koliko propaganda utiče na naš svakodnevni život.

Svi mi gledamo reklame. Da li ste možda neki slatkiš koji ste videli na reklami na kraju i kupili u prodavnici? Verovatno jeste. A zašto ste kupili? Zato što vas je reklama ubedila da je taj slatkiš ukusan. Odnosno, ubedili su vas oni kojima je bilo u interesu da vam prodaju slatkiš – proizvođači. U pomenutoj situaciji vi ste reagovali baš kako su oni želeli – kupili ste slatkiš.

Iako vam ova priča deluje veoma daleko od propagande zapravo je bliža nego što mislite! Jedna od definicija propagande je da je ona veština ubeđivanja ljudskih grupa ili pojedinaca. Ubeđivanje kod ljudi je postojalo od davnina i vezano je za komunikaciju između ljudi. U novije vreme propaganda je vezana za medije pošto su oni sredstvo za komunikaciju sa javnošću.

Početak propagandne delatnosti je razvoj čovekove veštine razgovora sa drugim ljudima. Naredna prekretnica je bila pronalazak pisma u drugoj polovini 4. milenijuma pre nove ere i tada je postalo moguće da nečija poruka dođe do velikog broja ljudi. Treći bitan momenat je bio izum štamparske mašine u XV veku od strane Johana Gutemberga. Sa štampom je postalo moguće da propagandna aktivnost kroz poruke brže dođe do još većeg broja ljudi.

Novi prelomni momenat je bio pojava fotografije u XIX veku kada se moglo i vizuelno uticati na žrtvu propagande. Naredna etapa je bila pojava radio aparata krajem istog veka. Sa njim je postalo moguće da ogroman broj ljudi, i pismenih i nepismenih, dobije istovremeno neku informaciju što je sa propagandne strane izuzetno bitno. Osma prekretnica je svakako televizija. U Berlinu je 1934. godine počelo redovno emitovanje TV programa. Deveta, i za sada poslednja etapa, je vezana za pojavu interneta u drugoj polovini XX veka i njegovim posledicama.

Postoje dva tipa propagande – aktivna i pasivna. Aktivna je kad neko, ko pokreće propagandu, direktno poziva na neku akciju. Ona ne traje dugo i vremenski je ograničena. Sa druge strane, pasivna propaganda se vrši preko škola, vrednosnih sistema koji se neguju u društvu, mitova i kodeksa ponašanja. Ona je prefinjenija i vremenski je neograničena.

Iz priloženog smo saznali da sve što je tehnika napredovala to su mogućnosti propagande, pre svega u političke svrhe, rasle. Cilj propagande je da ubeđivanjem ljudskih grupa u nešto izazovu njihovu reakciju koja je u skladu sa interesom onoga koji proizvodi propagandu – propagatora.