Termopilska bitka
Malo je bitaka u kojima je viđeno takvo junaštvo kakvo je prikazano u čuvenoj Termopilskoj bici. Ova bitka je ušla u legendu i podstakla mnoge umetnike da se bave njome.
Persijsko carstvo, moćna država u Aziji, je odlučilo da krene u pohod na grčke gradove još 10 godina pre pomenute bitke. Atinjani su pomagali Grcima u Maloj Aziji i persijski car Darije je naredio floti da krene put Atike. Ta flota je doživela veliki poraz u bici kod Maratona i ta epizoda je ostavila veliki utisak na Persijance.
Darijev sin i naslednik prestola Kserks odlučio se za novi pohod na grčke gradove. Odlučio je da deo vojske ide kopnenim putem sa njim a deo morem. Iako se pričalo o višemilionskoj vojsci istoričari smatraju da je kopnenih snaga bilo do 180 000.
Grčki gradovi su ujedinili snage, čak i uvek nepoverljivi jedni prema drugima Spartanci i Atinjani. Kopnenu vojsku je predvodio spartanski kralj Leonida i ona je brojala 7 000 vojnika, među njima i 300 Spartanaca, i oni su se uputili ka Termopilskom klancu da bi tamo zaustavili neprijatelja.
Termopilski klanac se nalazi južno od Tesalije i Grci su smatrali da ako njega blokiraju Persijanci će morati da odstupe jer drugih puteva ka Atini nije bilo. Nažalost neke grčke države su morale da se pokore i da sarađuju sa Persijancima, poput Tesalije, jer nisu mogle da im se suprotstave.
Bitka se odigrala 480. godine pre nove ere. Grci su obnovili stari zid koji je bio na sredini tesnaca. Persijanci su došli pred klanac sa ogromnom vojskom i prvo su mislili da će samom svojom pojavom da zastraše protivnike. Kserks je čekao četiri dana i petog dana je napao ali grčki kopljanici su bili superiorniji u odnosu na azijske strelce. Idućeg dana ishod je bio isti, čak ni čuveni Besmrtnici nisu mogli ništa da urade. Besmrtnici su bili elitni odred persijske vojske koji su se tako zvali zato što kada jedan vojnik pogine odmah ga zamenjuje drugi, tako da ih uvek ima 10 000. Kserks je bio preplašen za svoju vojsku.
Međutim jedan grčki prebeg je odlučio bitku. On je predvodio Besmrtnike zaobilaznim putem tako da su se našli Grcima iza leđa. Kad je Leonida saznao za plan Persijanaca odlučio je da sa svojih 300 Spartanaca i sa Tebancima i Tespijcima ostane u klancu a da se ostala vojska povuče. Postavlja se pitanje zašto je to Leonida uradio? Bitka je već izgubljena zar nije bolje povući se i sačuvati potpuno snage. Odgovor na ovo pitanje leži u spartanskom vaspitanju koje dečake vaspita od svoje sedme godine da im je glavna dužnost da služe državi kao ratnici. Leonida sa svojih 300 Spartanaca je držao zapadni ulaz ka glavnini snaga a ostali Grci istočni ka Besmrtnicima. Spartanci su se tada odlučili za nešto potpuno neočekivano, krenuli su u juriš! Tom prilikom je Leonida stradao ali su Persijancima naneti gubici a između ostalog su i dva Kserksova brata stradala. Zbog brojnosti Spartaci su morali da odstupe iza zida ka obližnjem brdašcu gde su došli i Besmrtnici, koji su se probili sa istočne strane, i tu su Lakedemonjani savladani. Persijanci su na kraju uspeli da poraze Grke u bici ali su svi Grci čuli za Leonidinu hrabrost.
Iako su poraženi u bici kod Termopila, iako je Atina nakon toga bila uništena, Grci su bili nadahnuti spartanskim žrtvovanjem i posle toga su uspeli da u dve bitke, kod Salamine i kod Plateje, poraze Persijance i na taj način okončaju njihov pohod.