Термопилска битка
Мало је битака у којима је виђено такво јунаштво какво је приказано у чувеној Термопилској бици. Ова битка је ушла у легенду и подстакла многе уметнике да се баве њоме.
Персијско царство, моћна држава у Азији, је одлучило да крене у поход на грчке градове још 10 година пре поменуте битке. Атињани су помагали Грцима у Малој Азији и персијски цар Дарије је наредио флоти да крене пут Атике. Та флота је доживела велики пораз у бици код Маратона и та епизода је оставила велики утисак на Персијанце.
Даријев син и наследник престола Ксеркс одлучио се за нови поход на грчке градове. Одлучио је да део војске иде копненим путем са њим а део морем. Иако се причало о вишемилионској војсци историчари сматрају да је копнених снага било до 180 000.
Грчки градови су ујединили снаге, чак и увек неповерљиви једни према другима Спартанци и Атињани. Копнену војску је предводио спартански краљ Леонида и она је бројала 7 000 војника, међу њима и 300 Спартанаца, и они су се упутили ка Термопилском кланцу да би тамо зауставили непријатеља.
Термопилски кланац се налази јужно од Тесалије и Грци су сматрали да ако њега блокирају Персијанци ће морати да одступе јер других путева ка Атини није било. Нажалост неке грчке државе су морале да се покоре и да сарађују са Персијанцима, попут Тесалије, јер нису могле да им се супротставе.
Битка се одиграла 480. године пре нове ере. Грци су обновили стари зид који је био на средини теснаца. Персијанци су дошли пред кланац са огромном војском и прво су мислили да ће самом својом појавом да застраше противнике. Ксеркс је чекао четири дана и петог дана је напао али грчки копљаници су били супериорнији у односу на азијске стрелце. Идућег дана исход је био исти, чак ни чувени Бесмртници нису могли ништа да ураде. Бесмртници су били елитни одред персијске војске који су се тако звали зато што када један војник погине одмах га замењује други, тако да их увек има 10 000. Ксеркс је био преплашен за своју војску.
Међутим један грчки пребег је одлучио битку. Он је предводио Бесмртнике заобилазним путем тако да су се нашли Грцима иза леђа. Кад је Леонида сазнао за план Персијанаца одлучио је да са својих 300 Спартанаца и са Тебанцима и Теспијцима остане у кланцу а да се остала војска повуче. Поставља се питање зашто је то Леонида урадио? Битка је већ изгубљена зар није боље повући се и сачувати потпуно снаге. Одговор на ово питање лежи у спартанском васпитању које дечаке васпита од своје седме године да им је главна дужност да служе држави као ратници. Леонида са својих 300 Спартанаца је држао западни улаз ка главнини снага а остали Грци источни ка Бесмртницима. Спартанци су се тада одлучили за нешто потпуно неочекивано, кренули су у јуриш! Том приликом је Леонида страдао али су Персијанцима нанети губици а између осталог су и два Ксерксова брата страдала. Због бројности Спартаци су морали да одступе иза зида ка оближњем брдашцу где су дошли и Бесмртници, који су се пробили са источне стране, и ту су Лакедемоњани савладани. Персијанци су на крају успели да поразе Грке у бици али су сви Грци чули за Леонидину храброст.
Иако су поражени у бици код Термопила, иако је Атина након тога била уништена, Грци су били надахнути спартанским жртвовањем и после тога су успели да у две битке, код Саламине и код Платеје, поразе Персијанце и на тај начин окончају њихов поход.