Српски владар који је мењао господаре
Од доласка на Балкан Срби су тежили да направе независну државу. То им дуго није полазило за руком пошто је на овом простору била главна снажна Византија. Временом јој се придружила и Бугарска којој је за време владавине цара Симеона пошло за руком да почетком X века овлада већим делом Балкана и да поставља кнежеве који ће владати Србијом. Управо један од њих Захарија из династије Властимировића је одлучио да промени страну и потражи помоћ од Византије. Због тога су Бугари продрли у Србију и кнез Захарије је побегао у Хрватску.
Тада на сцену ступа Часлав, син кнеза Клонимира, који је такође из династије Властимировића. Њему је припала нечасна улога пошто је као дугогодишњи изгнаник у Бугарској имао задатак да оде у Србију као наводни нови кнез и окупи великаше који су имали титулу жупана. Наиме, план цара Симеона био је да их Часлав окупи и онда да их бугарски заповедници похватају и одведу заробљене у Бугарску што се на крају и десило. Поред великаша и масе српског становништва су одведене у ову земљу а неки су побегли у Хрватску или затражили византијску помоћ те стога је Србија готово у потпуности испражњена! Након освајања Србије граница Бугарске је дошла до Хрватске коју цар Симеон није успео да освоји. Треба нагласити и да су српске кнежевине у приморју избегле бугарско освајање.
Страдање Србије није дуго трајало пошто је три године након њеног освајања умро цар Симеон 927. године. Његов син је водио мирољубиву политику коју је искористио Часлав. Србин бежи из Бугарске и успева да са малим бројем својих присталица завлада Србијом. Нови српски кнез је признавао врховну власт Византије. Српско становништво је полако почињало да се враћа у матицу и уз помоћ Источног римског царства је успео да уреди државу.
Нема много података о владавини овог српског владара. Оно што се зна то је да су му при крају владавине Мађари правили проблеме. Наиме крајем IX века Мађари су се доселили на просторе Панонске низије и одмах су се наметнули као озбиљни играчи на овом простору. У Босну, која је тада била у саставу Србије, је крајем Часлављеве владавине упао мађарски кнез са војском али му се српски кнез супротставио и поразио га и том приликом је мађарски војсковођа страдао. Из жеље за осветом Мађари поново упадају у Србију али овог пута у делу јужно од реке Саве у данашњој Мачви. У нападу који се одиграо током ноћи Мађари су изненадили српског кнеза и ухватили га заједно са његовим рођацима. Освета је била сурова, кнез Часлав је удављен у реци Сави по жељи удовице мађарског кнеза. Након овог догађаја који се збио око 950. године неко време нема података о српским владарима.
Иако је имао изразито негативну улогу у почетку свог деловања кнез Часлав је успео да обнови Србију. Држава кнеза Часлава није била независна пошто је признавала врховну власт Византије али је свакако представљала до тад највећи домет српске државности.
Које територије је обухватала Часлављева Србија?
На западу је Часлављева Србија сезала до реке Цетине, на северу до реке Саве а на истоку до дела долине Западне Мораве. Босна је тада била део Србије као и Паганија на приморју. Од значајнијих градова имамо Достинику (можда Часлављева престоница), Салинес (данашња Тузла) и Рас (данашњи Нови Пазар).
Друштво у Часлављевој Србији
Становништво се тада углавном бавило земљорадњом и сточарством. Било је и занатлија од којих највише грнчара, ковача и дрводеља. Обрада коже и израда текстила су такође били присутни. Жупани и владарски род је живео знатно боље од осталог становништва и стога су неједнакости биле велике. Поред тога било је и робова. Све ове ствари су карактеристичне за феудализам у средњем веку.