Шта су Срби јели и пили у средњем веку?
Током средњег века Срби су се дуго придржали традиционалне словенске хране, то се полако мења у позном средњем веку када долазе утицаји са Истока и са Запада. Становништво је било религиозно и строго се држало поста. У српским средњовековним земљама маса становништва је живела на селу и била зависна од властеле. Исхрана се знатно разликовала између ове две групе. Док су једни били суочени са глађу више пута годишње, други су имали богату гозбу.
Храна биљног порекла
Храна која је била највише распрострањена је наравно – хлеб. Он се често месио као погача и она је у времену када Срби још нису примили хришћанство приношена на жртву, а потом се божићна чесница месила као погача. У манастирским вртовима гајено је поврће и воће. Од поврћа је најчешће гајен: купус, црни и бели лук, ротква, репа, бундева, сочиво, боб, грачак, мак и пиринач. У држави Немањића можемо поделити које воће се где гајило. У унутрашњости Српске земље узгајали су се: орах, дуд, крушке, трешње, вишње, јабуке, шљиве и оскоруше, а у Приморју: лимун, поморанџа, нар, смоква, бадем, лешник и шипак.
Храна животињског порекла
Месо се највише конзумирало од хране животињског порекла. У средњем веку су се Срби највише бавили сточарством. Највише су се гајиле овце и свиње, а потом говеда, коњи, козе, биволи и перната живина. Владари и властела су се гостили и дивљачима које су претхнодно уловили. Јело се месо: дивље свиње, дивокозе, срне, јелена, зеца, дивље патке, гуске, јаребице и голубова. Млечни производи су у исхрани у средњем веку играли битну улогу, а најзаступљенији је био сир. Конзумирала се и морска и речна риба. Властела и манастири су имали своје рибњаке, а у манастирима су се понекад јели и морски плодови. Свако јело се солило, стога је со у прво време стизала из приморја, а потом из Угарске и Влашке. Број један слаткиш у то време је био мед, а шећер се слабо користио јер је био скуп.
Шта се пило?
Од пића је природно била најзаступљенија вода, а потом млеко. Вино се код Срба тек конзумира у већом мери у позном средњем веку, када су властела и манастири имали више винограда. Црно вино је било заступљеније него бело. У планинским крајевима је омиљено било старо словенско пиће – медовина. Сељаци су при манастирима правили и пиво. Интересантна је ствар да Срби у средњем веку нису правили ракију, иако су касније по томе били познати.
Глад
Хране у средњем веку није било довољно, стога су људи постили и из верских разлога и стога да им остане хране. Честе суше и остале непогоде доносиле су гладне године током којих се изузетно тешко живело. У тим годинама људи су често јели оно што иначе не би: жир, корење, траву, лишће, кору од дрвета. Због тога је страх од глади био стални део живота средњовековног човека. Ако додамо и ратне походе, реалност је била још тежа.