Šta su Srbi jeli i pili u srednjem veku?
Tokom srednjeg veka Srbi su se dugo pridržali tradicionalne slovenske hrane, to se polako menja u poznom srednjem veku kada dolaze uticaji sa Istoka i sa Zapada. Stanovništvo je bilo religiozno i strogo se držalo posta. U srpskim srednjovekovnim zemljama masa stanovništva je živela na selu i bila zavisna od vlastele. Ishrana se znatno razlikovala između ove dve grupe. Dok su jedni bili suočeni sa glađu više puta godišnje, drugi su imali bogatu gozbu.
Hrana biljnog porekla
Hrana koja je bila najviše rasprostranjena je naravno – hleb. On se često mesio kao pogača i ona je u vremenu kada Srbi još nisu primili hrišćanstvo prinošena na žrtvu, a potom se božićna česnica mesila kao pogača. U manastirskim vrtovima gajeno je povrće i voće. Od povrća je najčešće gajen: kupus, crni i beli luk, rotkva, repa, bundeva, sočivo, bob, gračak, mak i pirinač. U državi Nemanjića možemo podeliti koje voće se gde gajilo. U unutrašnjosti Srpske zemlje uzgajali su se: orah, dud, kruške, trešnje, višnje, jabuke, šljive i oskoruše, a u Primorju: limun, pomorandža, nar, smokva, badem, lešnik i šipak.
Hrana životinjskog porekla
Meso se najviše konzumiralo od hrane životinjskog porekla. U srednjem veku su se Srbi najviše bavili stočarstvom. Najviše su se gajile ovce i svinje, a potom goveda, konji, koze, bivoli i pernata živina. Vladari i vlastela su se gostili i divljačima koje su prethnodno ulovili. Jelo se meso: divlje svinje, divokoze, srne, jelena, zeca, divlje patke, guske, jarebice i golubova. Mlečni proizvodi su u ishrani u srednjem veku igrali bitnu ulogu, a najzastupljeniji je bio sir. Konzumirala se i morska i rečna riba. Vlastela i manastiri su imali svoje ribnjake, a u manastirima su se ponekad jeli i morski plodovi. Svako jelo se solilo, stoga je so u prvo vreme stizala iz primorja, a potom iz Ugarske i Vlaške. Broj jedan slatkiš u to vreme je bio med, a šećer se slabo koristio jer je bio skup.
Šta se pilo?
Od pića je prirodno bila najzastupljenija voda, a potom mleko. Vino se kod Srba tek konzumira u većom meri u poznom srednjem veku, kada su vlastela i manastiri imali više vinograda. Crno vino je bilo zastupljenije nego belo. U planinskim krajevima je omiljeno bilo staro slovensko piće – medovina. Seljaci su pri manastirima pravili i pivo. Interesantna je stvar da Srbi u srednjem veku nisu pravili rakiju, iako su kasnije po tome bili poznati.
Glad
Hrane u srednjem veku nije bilo dovoljno, stoga su ljudi postili i iz verskih razloga i stoga da im ostane hrane. Česte suše i ostale nepogode donosile su gladne godine tokom kojih se izuzetno teško živelo. U tim godinama ljudi su često jeli ono što inače ne bi: žir, korenje, travu, lišće, koru od drveta. Zbog toga je strah od gladi bio stalni deo života srednjovekovnog čoveka. Ako dodamo i ratne pohode, realnost je bila još teža.