U šta su verovali stari Sloveni?

Prapostojbina starih Slovena je teritorija od reke Dnjestra do reke Visle u Istočnoj Evropi. Kada su početkom V veka počeli da nadiru Huni, Avari i Bugari, Slovene je to primoralo da se pokrenu. U narednim vekovima su se izdvojili Zapadni, Istočni i Južni Sloveni. Ovi poslednji dolaze u kontakt sa Vizantijom. Sada ćemo videti kakva je bila religija starih Slovena?

Vrhovni bog

Za razliku od starih Grka i drugih naroda, stari Sloveni nisu imali razvijenu mitologiju. Kao ostali i Sloveni su poštovali nebo i Svarog je poštovan kao bog neba. On je imao dva sina Dažboga i Svarožića. Dažbog znači „davalac bogatstva“ i on je bog Sunca, a Svarožić je bog ognja, vatre. Kod Istočnih Slovena kao vrhovni bog je poštovan Perun. On je bog groma i munje i njemu je bio posvećen hrast. Perun je bio široko poštovan među svim Slovenima i smatra se da ga je zamenio sveti Ilija kada su Južni Sloveni primili hrišćanstvo. Po ovog bogu nazvana je i biljka perunika. Kod baltičkih Slovena vrhovni bog je bio Svetovid, bog Sunca i svetlosti. Kod Srba je kao vrhovni bog poštovan već pomenuti Dažbog, koji je u početku zamišljan u obliku vuka, a posle čoveka.

Ostala božanstva

Kod Slovena je poštovan Veles kao bog rogate stoke. Po primanju hrišćanstva kod Srba, mesto Velesa preuzima sveti Vasilije. Stribog je bog vetra i o njemu se ne zna mnogo. Kod baltičkih Slovena je poštovan bog Triglav koji je dosta sličan sa Svetovidom. Pominju se kao bogovi i Simargl, Hors, Jarovit, Rujevit i Porovit. Mokoša je boginja plodnosti. Dodol je bog kiše i zato su kod Srba poznate dodole, koje su išle po selima i prizivale kišu. Boginja proleća je bila Vesna. Što se tiče ostalih boginja tu su: Živa (boginja zdravlja, plodnosti i života), Lada (boginja ljubavi i lepote), Deva (boginja berićeta) i Morana ili Ježibaba (boginja zime i smrti).

Božanska stvorenja

Stari Sloveni su znali za belog i crnog boga. Beli  je bog gornjeg sveta, a crni je bog donjeg sveta. Stari Sloveni su verovali i u duhove, vukodlake, vampire, veštice, rođenice ili suđenice (natprirodna ženska bića koja određuju sudbinu novorođene dece) i vile (natprirodna večno mlada ženska bića izuzetne lepote). Stari Sloveni su takođe poštovali i kućne bogove (penate).

Još zanimljivih stvari o veri starih Slovena

Glavno svetilište boga Svetovida je bilo u Arkoni, na ostrvu Rigen (Baltičko more), a zna se još za Kijevsko svetilište i Ptujsko u Sloveniji. Za ostale Slovene se ne nalaze podaci da su gradili hramove. Sloveni su prinosili žrtve bogovima na posebnim mestima, te žrtve su uglavnom bile biljne, životinjske i materijalne. Kod Slovena je otac porodice prinosio žrtvu za svoju porodicu, a starešina plemena za celo pleme. Ne zna se mnogo o staroslovenskim sveštenicima. Sloveni su verovali u zagrobni život, i smatrali su da duša pokojnika odlazi u raj ili u pakao, zavisno od kako je zaslužila.