Санстефански мир из 1878 – како су га видели Срби и Бугари?

Османско царство је крајем 19. века било у изузетно тешкој ситуацији. Добилo је тада надимак „Болесник на Босфору” пошто није било способно да одржи територије. Са устанком у Херцеговини 1875. године је поново отворено Источно питање (питање поделе територије Османског царства). Тај устанак се убрзо проширио и на Босну а већ следеће 1876. године су Србија и Црна Гора биле у рату са Турском. У редовима војске Србије су се борили и руски војници. Међутим, Први српско-турски рат се завршио поразом Србије. Црна Гора је, са друге стране, сво време ратовала и имала успехе против Турака.

Улазак Русије у рат

Русија је почетком 1877. године кренула у рат против Турака и на њен позив Србија је узела учешће и тако је почео Други српско-турски рат. У овом рату српска војска је успела да савлада Турке и да ослободи: Ниш, Лесковац, Пирот, Врање и Куршумлију. Са друге стране успеха су имали и Руси који су ослободили највећи део Бугарске и дошли надомак Цариграда. Због тога је рат завршен миром у Сан Стефану 3. марта. Сада ћемо видети како историчари из Србије и Бугарске гледају на територијалне промене које су предвиђене споразумом у Сан Стефану.

Како Срби гледају на Санстефански споразум?

Српски историчар Чедомир Попов у првом тому пете књиге „Историје српског народа” наводи следеће: „Уводни мировни уговор у Сан Стефану створио је Велику Бугарску у чије су границе поред бугарских националних територија биле укључене и цела Македонија и делови Старе Србије насељени у великој већини српским становништвом… Трећи члан Санстефанског мировног уговора признао је државну независност Србији и одредио јој територијално проширење од око 150 km² које је обухватило Ниш, Лесковац и Топлицу, Лаб и делове новопазарске и митровачке нахије али без њихових вароши.”                       

Како Бугари гледају на Санстефански споразум?

Бугарски историчар Андреј Пантев је у једном делу књиге „Историја Бугарске” записао: „Њиме (Сан Стефанским споразумом – мој додатак) је била створена и уређена држава Бугарска – чињеница која је заувек ушла у светску историју независно од каснијих трагичних догађаја, промена и преокрета. Границе нове Бугарске, четврте словенске државе у Европи, обухватале су целу северну Бугарску, без северне Добруџе (која је припала Румунији као компензација за херојство Румуна код Смардана и Гривице), читаву Тракију, без Ђумулчине (данашњи Комотини) и Једренске области, целу Македонију  без Солунске области и полуострва Халкидики. Србији је дат део западних бугарских земаља.”

Питање?

На крају је Санстефански споразум одбачен пошто су на Берлинком конгресу, услед неслагања Аустроугарске и Немачке, постављене нове границе и у саставу Србије су се нашли поред топличког и нишког, још и пиротски и врањски округ. Између осталог је Србији и Црној Гори призната независност. Бугарска је била знатно мања и подељена на две вазалне државе: Кнежевина Бугарска и Источна Румелија. Питање за вас је следеће: да ли је Санстефанским мировним уговором направљена Велика Бугарска или је Бугарска заправо добила границе какве заслужује? Напишите у коментарима ваше мишљење.