Sanstefanski mir iz 1878 – kako su ga videli Srbi i Bugari?

Osmansko carstvo je krajem 19. veka bilo u izuzetno teškoj situaciji. Dobilo je tada nadimak „Bolesnik na Bosforu” pošto nije bilo sposobno da održi teritorije. Sa ustankom u Hercegovini 1875. godine je ponovo otvoreno Istočno pitanje (pitanje podele teritorije Osmanskog carstva). Taj ustanak se ubrzo proširio i na Bosnu a već sledeće 1876. godine su Srbija i Crna Gora bile u ratu sa Turskom. U redovima vojske Srbije su se borili i ruski vojnici. Međutim, Prvi srpsko-turski rat se završio porazom Srbije. Crna Gora je, sa druge strane, svo vreme ratovala i imala uspehe protiv Turaka.

Ulazak Rusije u rat

Rusija je početkom 1877. godine krenula u rat protiv Turaka i na njen poziv Srbija je uzela učešće i tako je počeo Drugi srpsko-turski rat. U ovom ratu srpska vojska je uspela da savlada Turke i da oslobodi: Niš, Leskovac, Pirot, Vranje i Kuršumliju. Sa druge strane uspeha su imali i Rusi koji su oslobodili najveći deo Bugarske i došli nadomak Carigrada. Zbog toga je rat završen mirom u San Stefanu 3. marta. Sada ćemo videti kako istoričari iz Srbije i Bugarske gledaju na teritorijalne promene koje su predviđene sporazumom u San Stefanu.

Kako Srbi gledaju na Sanstefanski sporazum?

Srpski istoričar Čedomir Popov u prvom tomu pete knjige „Istorije srpskog naroda” navodi sledeće: „Uvodni mirovni ugovor u San Stefanu stvorio je Veliku Bugarsku u čije su granice pored bugarskih nacionalnih teritorija bile uključene i cela Makedonija i delovi Stare Srbije naseljeni u velikoj većini srpskim stanovništvom… Treći član Sanstefanskog mirovnog ugovora priznao je državnu nezavisnost Srbiji i odredio joj teritorijalno proširenje od oko 150 km² koje je obuhvatilo Niš, Leskovac i Toplicu, Lab i delove novopazarske i mitrovačke nahije ali bez njihovih varoši.”                       

Kako Bugari gledaju na Sanstefanski sporazum?

Bugarski istoričar Andrej Pantev je u jednom delu knjige „Istorija Bugarske” zapisao: „Njime (San Stefanskim sporazumom – moj dodatak) je bila stvorena i uređena država Bugarska – činjenica koja je zauvek ušla u svetsku istoriju nezavisno od kasnijih tragičnih događaja, promena i preokreta. Granice nove Bugarske, četvrte slovenske države u Evropi, obuhvatale su celu severnu Bugarsku, bez severne Dobrudže (koja je pripala Rumuniji kao kompenzacija za herojstvo Rumuna kod Smardana i Grivice), čitavu Trakiju, bez Đumulčine (današnji Komotini) i Jedrenske oblasti, celu Makedoniju  bez Solunske oblasti i poluostrva Halkidiki. Srbiji je dat deo zapadnih bugarskih zemalja.”

Pitanje?

Na kraju je Sanstefanski sporazum odbačen pošto su na Berlinkom kongresu, usled neslaganja Austrougarske i Nemačke, postavljene nove granice i u sastavu Srbije su se našli pored topličkog i niškog, još i pirotski i vranjski okrug. Između ostalog je Srbiji i Crnoj Gori priznata nezavisnost. Bugarska je bila znatno manja i podeljena na dve vazalne države: Kneževina Bugarska i Istočna Rumelija. Pitanje za vas je sledeće: da li je Sanstefanskim mirovnim ugovorom napravljena Velika Bugarska ili je Bugarska zapravo dobila granice kakve zaslužuje? Napišite u komentarima vaše mišljenje.