Почетак Француске револуције

Француска револуција је свакако један од најбитнијих догађаја у модерној историји. Њој је претходило доба разума (просветитељство), период током којег су учени људи у Француској и Европи промовисали друштво засновано на знању. У 18. веку креће и Прва индустријска револуција и услед ње све већу улогу има машинска производња добара у фабрикама. Резултат Француске револуције је тријумф грађанске класе (буржоазијe) над племством. А како је она почела сада ћемо видети.

Француска је у 18. веку била краљевина и њу је одликовало то да има три сталежа: свештенство, племство и трећи сталеж. Прва два сталежа су била повлашћена док је трећи сносио све државне намете (порезе) а још нису имали ни политичка права. Трећи сталеж је био убедљиво најбројнији, готово целукупно становништво, а од њих је највише било сељака. Унутар те класе најспособнија је била крупна буржоазија коју су чинили велики земљопоседници, банкари, власници трговачких компанија и учени људи. Као што се види они су били најимућнији и најобразованији па самим тим и предводници трећег сталежа.

Тада је на француском престолу био неспособни краљ Луј XVI из династије Бурбона а краљица лепа Марија Антоанета. Дугови Француске су се гомилали и пре њега а са његовим доласком на престо почели су још више. Уз то краљ није био вољан да промени своје и навике властеле те су наставили да живе расипнички и задуживали су се. Уз то Француска је привредно доста била иза Енглеске у којој је започела Прва индустријска револуција.

Како су пролазиле године постало је јасно да Француска иде ка томе да постане неспособна да отплати силне дугове (да банкротира). Човек који је био задужен за државне финансије и краљ су дошли на идеју да опорезују и прва два сталежа. Због тога је сазвана скупштина најзначајнијих људи у држави – Скупштина нотабла. Она је одбила тај предлог и натерала краља да смени „министра финансија“. Луј XVI одлучује да распусти ову скупштину.

После овог распуштања и племство које је за промене (либерално) постаје кивно на краља и њен део се спаја са крупном буржоазијом. Маркиз Лафајет, херој који је учествовао је Америчкој револуцији, предлаже велику народну скупштину (Скупштину државних сталежа) у којој би били представници свих сталежа. Под притиском краљ пристаје да је сазове и у њој први сталеж има 300 представника, други исто 300 а трећи 600. Скупштина државних сталежа је почела да заседа 5. маја 1789. године у Версају, велелепном краљевом дворцу, више од две године након Скупштине нотабла. Пошто су прва два сталежа игнорисала трећи више од месец дана, људи из трећег сталежа су изгубили стрпљење и почели су сами да врше прозивку посланика сва три сталежа. Пошто су се прозивци одазвали и неки представници нижег свештенства то је охрабрило представнике трећег сталежа да на једној седници прогласе Народну скупштину са 490 гласова за и 90 против. Већини племића и краљу се ово није свидело тако да је краљ одлучио да распусти Народну скупштину што је и рекао пред посланицима на седници. Међутум, трећи сталеж није хтео да напусти Народну скупштину и чак се супротставио краљевој гарди која је хтела да их најури. Народна скупштина се ускоро прогласила и за Уставотворну скупштину (скупштину задужену за доношење Устава – највишег правног акта).

Краљ није мировао због овога и довео је трупе у Версај и Париз, око 20 000 војника, и формирао је нову владу. Ни присталице Народне скупштине нису мировале, њихов Стални одбор бирача је основао градске страже по свим деловима Париза. Кад се сазнало да ће доћи до новог банкротства државе Париз је почео да кључа и организоване су демонстрације.

Тих дана се пронео глас да су топови на Бастиљи, главном краљевском утврђењу и тамници, окренути ка народу. Изјутра 14. јула Стални одбор са масом људи је стигао до зидова Бастиље и наредио команданту да се преда. Командант са шачицом стражара то одбија и потом наређује паљбу којом убија стотинак Парижана. Пошто су међу побуњеним народом били и војници Националне гарде долази и до њихове паљбе ка тврђави. Одбрана потом спушта мостове ради преговора са командантима али бесан народ улази у тврђаву и тако пада Бастиља. Идућег дана Стални одбор је изабрао маркиза Лафајета за команданта Националне гарде, а овај је гардистима прописао нову тробојну кокарду која представља симбол и заставу револуције. Краљ је повукао војску из града и прихватио нову заставу.

Падом Бастиље 14. јула 1789. године крупна буржоазија и либерално племство преузимају власт у држави. Револуција ће потрајати још десет година и десиће се тектонске друштвене и политичке промене у Француској и свету.