Како су настале античке Олимпијске игре?

Данас Олимпијске игре представљају једну од највећих, ако не и највећу, спортску свечаност на свету. Спортисти из целог света се једном у четири године окупљају у граду који је домаћин игара и ту одмеравају своје снаге. Ове модерне игре почеле су крајем XIX века и свој узор имају у античким Олимпијским играма о којима ћемо сада говорити.

Много тога дугујумо Старој Грчкој па што би Олимпијске игре биле изузетак! На грчком полуострву Пелопонезу, на коме се налазила славна Спарта, постојало je једно светилиште. Алтис или Свети гај у Олимпији је био посвећен врховном грчком богу и богу неба и грома Зевсу. Олимпија је вероватно пре тога била посвећена Пелопу који ће касније бити спуштен на ниво хероја и постоји мит који установљење Олимпијских игара веже за њега и Херакла. Храм посвећен Хери (Зевсовој жени) и Зевсу био је најупечатљивији у Олимпији.

Светилиште се налазило на територији града-државе Писе и вероватно су њени становници први почели да приређују светковине али пошто је њен северни сусед, град Елида, био јачи од ње успели су да им претму Олимпију и организовање светковина. Тада је почела да се прави легенда да су Спартанац Ликург и Елиђанин Ифит 776. године пре нове ере обновили светковину и та година се рачунала као година Прве олимпијаде, периода од четири године између двају Олимпијских светковина. На страну Писе долази Фејдон владар Аргоса и он предузима поход на Олимпију средином седмог века пре нове ере и враћа организовање свечаности Писи. Пошто Аргос слаби под Фејдоновим наследницима Елида уз помоћ Спарте поново успева да преузме контролу над свечаностима.

Главна карактеристика светковине су била текмичења а у почетку су постојала она у трчању, панкратији (напорна телесна борба у којој је спојено рвање и боксовање) и рвању, а касније су додате и колске трке. Оваква надметања су била присутна и раније и сежу у дубоку прошлост грчког народа. У почетку су такмичари долазили само са Пелопонеза да би од VI века пре нове ере игре постале општегрчке. Током трајања светковине није било рата и за време власти Елиде сматрало се да је област Олимпије током трајања игара света! Ко би победио у неком такмичењу добио би венац од дивље маслине. Победника би такође чекала богата награда када се врати у родни град где у главном храму оставља поменути венац.

У средишту грчког света је тада било Егејско море а ако погледамо позицију Олимпије то ће нас мало збунити пошто је она близу обала Јонског мора. Наиме, од VIII до VI века пре нове ере трајала је велика колонизација током које су се Грци расули по читавом Медитерану и  стога су велику заитересованост Олимпијске игре будиле, у периоду када су оне постале општегрчке, код Грка из јужне Италије и Сицилије. Ова светковина је заправо била начин да они и даље остану у додиру са отаџбином и на тај начин је неговано осећање народног јединства.

Од светковине до светковине се повећавао број такмичења на Олимпијским играма. Као што смо рекли оне су постале општегрчке и више нису биле ограниченe само на Пелопонез. Након римског освајања Грчке игре су наставиле да се организују и трајале су, некад са мање а некад са више интересовањa, до 394. године наше ере. Тада их је цар Теодосије I забранио зато што су имале пагански карактер а хришћанство је тада била једина дозвољена религија. Као што смо рекли прве модерне Олимпијске игре су одржане крајем XIX века управо у Грчкој.