Kako su nastale antičke Olimpijske igre?

Danas Olimpijske igre predstavljaju jednu od najvećih, ako ne i najveću, sportsku svečanost na svetu. Sportisti iz celog sveta se jednom u četiri godine okupljaju u gradu koji je domaćin igara i tu odmeravaju svoje snage. Ove moderne igre počele su krajem XIX veka i svoj uzor imaju u antičkim Olimpijskim igrama o kojima ćemo sada govoriti.

Mnogo toga dugujumo Staroj Grčkoj pa što bi Olimpijske igre bile izuzetak! Na grčkom poluostrvu Peloponezu, na kome se nalazila slavna Sparta, postojalo je jedno svetilište. Altis ili Sveti gaj u Olimpiji je bio posvećen vrhovnom grčkom bogu i bogu neba i groma Zevsu. Olimpija je verovatno pre toga bila posvećena Pelopu koji će kasnije biti spušten na nivo heroja i postoji mit koji ustanovljenje Olimpijskih igara veže za njega i Herakla. Hram posvećen Heri (Zevsovoj ženi) i Zevsu bio je najupečatljiviji u Olimpiji.

Svetilište se nalazilo na teritoriji grada-države Pise i verovatno su njeni stanovnici prvi počeli da priređuju svetkovine ali pošto je njen severni sused, grad Elida, bio jači od nje uspeli su da im pretmu Olimpiju i organizovanje svetkovina. Tada je počela da se pravi legenda da su Spartanac Likurg i Eliđanin Ifit 776. godine pre nove ere obnovili svetkovinu i ta godina se računala kao godina Prve olimpijade, perioda od četiri godine između dvaju Olimpijskih svetkovina. Na stranu Pise dolazi Fejdon vladar Argosa i on preduzima pohod na Olimpiju sredinom sedmog veka pre nove ere i vraća organizovanje svečanosti Pisi. Pošto Argos slabi pod Fejdonovim naslednicima Elida uz pomoć Sparte ponovo uspeva da preuzme kontrolu nad svečanostima.

Glavna karakteristika svetkovine su bila tekmičenja a u početku su postojala ona u trčanju, pankratiji (naporna telesna borba u kojoj je spojeno rvanje i boksovanje) i rvanju, a kasnije su dodate i kolske trke. Ovakva nadmetanja su bila prisutna i ranije i sežu u duboku prošlost grčkog naroda. U početku su takmičari dolazili samo sa Peloponeza da bi od VI veka pre nove ere igre postale opštegrčke. Tokom trajanja svetkovine nije bilo rata i za vreme vlasti Elide smatralo se da je oblast Olimpije tokom trajanja igara sveta! Ko bi pobedio u nekom takmičenju dobio bi venac od divlje masline. Pobednika bi takođe čekala bogata nagrada kada se vrati u rodni grad gde u glavnom hramu ostavlja pomenuti venac.

U središtu grčkog sveta je tada bilo Egejsko more a ako pogledamo poziciju Olimpije to će nas malo zbuniti pošto je ona blizu obala Jonskog mora. Naime, od VIII do VI veka pre nove ere trajala je velika kolonizacija tokom koje su se Grci rasuli po čitavom Mediteranu i  stoga su veliku zaiteresovanost Olimpijske igre budile, u periodu kada su one postale opštegrčke, kod Grka iz južne Italije i Sicilije. Ova svetkovina je zapravo bila način da oni i dalje ostanu u dodiru sa otadžbinom i na taj način je negovano osećanje narodnog jedinstva.

Od svetkovine do svetkovine se povećavao broj takmičenja na Olimpijskim igrama. Kao što smo rekli one su postale opštegrčke i više nisu bile ograničene samo na Peloponez. Nakon rimskog osvajanja Grčke igre su nastavile da se organizuju i trajale su, nekad sa manje a nekad sa više interesovanja, do 394. godine naše ere. Tada ih je car Teodosije I zabranio zato što su imale paganski karakter a hrišćanstvo je tada bila jedina dozvoljena religija. Kao što smo rekli prve moderne Olimpijske igre su održane krajem XIX veka upravo u Grčkoj.