Како је створена Југославија?

Југославија је била велика и озбиљна држава која је дуго постојала. Постоје разна мишљења о њој и код историчара и код обичних људи. Ми ћемо сада видети како је она настала.

Јужнословенски народи (Срби, Бугари, Хрвати и Словенци) су у 18. веку живели у две империје: Османском царству и Хабзбуршкој монархији. Код бугарског народа идеја о заједничкој држави није озбиљније разматрана. Државници и политичари из Србије су од Карађорђа па надаље више били окренути ослобођењу и уједињењу Срба него свих јужнословенских народа међутим то се мења почетком 20. века.

„Југословенство“ као идеја је постојала у Аустроугарској међу Хрватима, Србима и Словенцима али се она ограничавала на заједнички језик и културу. Пред почетак Првог светског рата на тлу Балкана и око њега је било неколико независних држава: Аустроугарска, Србија, Црна Гора, Бугарска, Румунија, Албанија и Грчка. Две српске државе, Србија и Црна Гора, имале су другачије границе него што их сада имају.

Када је почео Први светски рат ситуација се променила пошто је Аустроугарска напала Србију и Црну Гору. У војсци Аустроугарске су се нашли између осталих и Хрвати. Скупштина Краљевине Србије одлучује да је главни ратни задатак ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца (Нишка декларација).

Председник владе који је спроводио ову политику био је Никола Пашић. С друге стране је основан Југословенски одбор на челу са Антом Трумбићем, кога су чинили учени људи из Аустроугарске. Пошто је војска Србије морала да се повуче на грчко острво Крф под притиском непријатеља и управо ту се српска влада састала са Југословенским одбором. Иако је било трзавица договорено је на Крфу да будућа држава буде краљевина са династијом Карађорђевић на челу, да су Срби, Хрвати и Словенци један народ и да краљ у будућој држави доноси и спроводи одлуке са Скупштином и Владом по Уставу (Крфска декларација).

Српска војска је са савезницима формирала Солунски фронт ка Србији и пошто је пробијен задње године рата долази до промена. Јужнословенски народи у Аустроугарској формирају Народно вијеће, на чијем је челу био Словенац Антун Корошец, а потом и непризнату Државу Словенаца, Хрвата и Срба.

Српска влада је била за централизовану будућу државу док су Народно вијеће и Југословенски одбор више били за федерацију. Влада и опозиција Србије, поменуто Народно вијеће и Југословенски одбор се сусрећу у швајцарском граду Женеви. Ту је између осталог предвиђено да будуће уређење буде конфедерално (Женевска декларација) од чега се после одустало.

Истог месеца када је Први светски рат завршен Примирјем десиле су се две скупштине народа у Новом Саду и Подгорици. У Новом Саду је одлучено да Банат, Бачка и Барања уђу у састав Србије. Пошто је Црна Гора капитулирала под налетом Аутроугарске и краљ Никола Петровић се нашао у изгнанству ситуација се и ту променила ослобођењем од стране српске и савезничке војске. Скупштина која је сазвана у Подгорици је донела одлуку да се збаци династија Петровић и да се Црна Гора припоји Србији.

Делегација Народног вијећа непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба је дошла у Београд пошто им се журило да се створи нова држава јер су Италијани били заинтересовани за јадранску обалу. Престолонаследник Александар Карађорђевић, који је имао титулу регента што је значило да врши власт у краљево име, је примио делегацију и договорено је да Привремено народно представништво буде Скупштина до доношења Устава. Регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. године у кући Крсмановића на Теразијама свечано прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме је створена југoсловенска држава која ће касније више пута мењати назив.

Важно је напоменути да су јужнословенски народи различито гледали на новостворену државу. За српску елиту је Југославија представљала завршетак ослободилачких ратова који су кренули са Карађорђем док су хрватска и словеначка елита гледали на југословенску краљевину као на прву етапу борбе за своје националне државе.