Како је кнез Лазар измирио цркве?

На данашњи дан пре 635. година се одиграла чувена Косовска битка о којој сте добро упознати и зато је идеална прилика да баш на Видовдан причамо о једном подухвату у коме је главну улoгу одиграо косовски јунак – кнез Лазар Хребељановић.

Као што знате Душан је крунисан за цара 1346. године. Да би највећи војсковођа међу Немањићима био уздигнут на највиши ранг томе је морало да претходи подизање српског верског вође (архиепископа) на виши ниво пошто само патријарх може да крунише цара! И тако је доскорашњи српски архиепископ Јоаникије постао патријарх и крунисао је Душана царском круном у граду Скопљу.

Међутим, то се није свима свидело. Наиме, „мајка црква“ цариградска патријаршија није била задовољна овом одлуком и њихов патријарх је пар година касније одлучио да српску патријаршију искључи из православља (екскомуницира). Од тада две цркве нису имале
никакве односе.

Време је пролазило а само су црквене области које је још Душан узео (област града Сера) били враћени цариградској патријаршији за време власти обласног господара деспота Угљеше пар година пред његову погибију у Маричкој бици 1371. године.

Али убрзо на сцену ступа кнез Лазар. Вођен личном побожношћу а још више политичким интересима, пошто су Турци били главна претња, долази на идеју да измири две цркве! Такође су и монаси из српског манастира Хиландара на Светој гори били заговорници јединства јер су трпели због прекида комуникације две цркве. Кнез Лазар, владар српске земље у сливу три Мораве и највећи ауторитет међу обласним господарима, је заједно са сабором и Светогорцима одлучио да пошаље старца Исаију и попа Никодима у мисију у Цариград да договоре помирење.

У Византијској престоници је брзо дошло да договора. Грци су пристали да признају Србима патријаршију и да скину екскомуникацију у замену за обећање Срба да им неће више узимати црквене области. Проглашење измирења је обављено у граду Призрену у пролеће 1375. године над гробом цара Душана у манастиру Свети Архангели у присуству делегата из Цариграда.

Пошто је управо у ово време преминуо српски патријарх Сава IV одлучено је да се сазове сабор у октобру 1375. године који ће изабрати новог патријарха. На овом сабору су учествовали између осталих и делегати из Цариграда и на њему је за српског патријарха изабран Јефрем који је, као и сви пре њега, столовао у Пећи.

Свакако ће кнез Лазар увек бити повезиван у првом реду са чувеном Косовском битком али треба се сећати и ове његове епизоде због тога што има велики значај за Српску православну цркву. Измирењем две цркве кнез Лазар је постигао да српској цркви после четврт века буде скинуто изопштење из православља и да јој буде признат ранг патријаршије од стране цариградске цркве.