Како је дошло до поделе на православце и католике?
Хришћанска црква је настала у I веку нове ере и то се десило, по предању Цркве, силаском Светог Духа на апостоле Христове. У наредном периоду она је била гоњена од стране римских власти све до цара Константина који је у IV веку дозволио слободно исповедање хришћанске вере у Римском царству а при крају истог века хришћанство је постала једина дозвољена религија у овој великој држави. Још је битно нагласити да су васељенски сабори организовали Хришћанску цркву.
Међутим неке разлике међу хришћанима су постојале још од IV века када је велико Римско царство подељено на Западно и Источно. Западном царству је седиште био Рим и није још дуго потрајало а Византији (Источном римском царству) је седиште био Цариград. Римски епископи, папе, су сматрали да као наследници светог Петра имају право на власт над читавом Хришћанском црквом, док су се цариградски патријарси томе оштро противили и заступали су становиште да пет древних цркава, чије је седиште у градовима: Риму, Цариграду, Александрији, Антиохији и Јерусалиму, имају исту власт.
Постојале су и неке друге разлике. Наиме, на Западу свештеници нису ступали у брак док на Истоку јесу. Западњаци су користили бесквасни хлеб а источњаци хлеб са квасом. Приликом причести на Западу се вину додавала вода док на Истоку то није био случај. Постојале су још бројне разлике али оне нису доводиле у питање јединство Хришћанске цркве.
Хришћани верују у свето тројство: Оца, Сина и Светог Духа и управо је однос између ова три лица довео до поделе међу хришћанима. Наиме током васељенских сабора утврђено је у једном делу Симбола вере, који се и данас говори у црквама, да Свети Дух исходи од Оца. Проблем је настао када је Римска црква почетком XI века додала да Свети Дух исходи не само од Оца већ и од Сина са чиме се није сложила Цариградска црква.
Да би се решили нагомилани проблеми између две Цркве папа је послао делегацију у Цариград коју је предводио кардинал Хумберт и која је требала да се састане са патријархом Михаилом Керуларијем. Пошто их је патријарх оставио да чекају кардинал Хумберт је 16. јула 1054. године на олтару храма Свете Софије, седишту цариградског патријарха, оставио документ о искључењу из цркве (екскомуникацији) патријарха Михаила и његових присталица. Разлози за проклетство (анатему) су били: то што је из Симбола вере „избачено“ да Свети Дух исходи и од Сина, то што су свештеници могли да ступе у брак и грешке у литургији. Патријарх Михаило је такође одговорио избацивањем из цркве свих који су били одговорни за „инцидент“ у храму Свете Софије. Иако су била више на личном нивоу ова изопштења су изазвала тектонске промене!
Било је покушаја током постојања Византије да се ова подела превазиђе и најзначајнији је свакако Фирентински сабор у 15. веку мало пред пад Цариграда под турску власт. На њему су византијски представници прихватили унију али су потом народ и свештенство то одбили.
Иако је неспорно да су поделе у њој постојале од давнина свакако је догађај из 1054. године довео до тога да се Хришћанска црква подели на два дела. Од овог догађаја настала је подела на православце и католике која ево траје скоро читав миленијум!