Како су изгледали избори пре више од сто година?
Да би се добила власт у демократској држави неопходни су избори. На изборима се странке са својим изборним програмима такмиче међусобно за поверење грађана. Када се сазнају резултати, странке на основу процента који су освојиле на изборима добијају одређени број посланичких места у скупштини. Странке које заједно имају надполивичну већину формирају владу.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Избори о којима ћемо говорити су се догодили 28. новембра 1920. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и они су се били за Уставотворну скупштину, односно скупштину која треба да донесе највиши правни акт једне државе – устав. Југословенска краљевина је основана 1918. године и на њеном челу је био потоњи краљ а тадашњи регент Александар Карађорђевић.
Услови избора 1920. године
Право гласа на изборима имали су мушкарци држављани југословенске краљевине са навршеном двадесет и једном годином. Војна лица нису могла да гласају као ни поједини народи (Немци, Мађари, Италијани и други). Право да буде биран за народног посланика имао је сваки писмени мушкарац са навршених двадесет пет година, са изузетком чиновника који нису могли да буду бирани. На свакој изборној листи морао је да буде барем један кандидат са факултетом или стручном школом равном факултету. На изборима се гласало куглицом због великог броја неписмених.
Ко је све учествовао?
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била вишенационална и вишеконфесионална држава те је стога имала и мноштво политичких групација. Две највеће странке су биле Демократска странка и Народна радикална странка и оне су биле за то да држава буде централизована. Прва је формирана превасходно од стране групе самосталних радикала које је предводио Љуба Давидовић и демократа из српских крајева у бившој Аустроугарској којима је главни био Светозар Прибићевић. Народну радикалну странку је предводио Никола Пашић и она је била доминантно српска и за њу су у великом броју гласали сељаци. Најјача политичка групација међу Хрватима је била Хрватска републиканска сељачка странка која се залагала за федерализовану државу која би била република, а не краљевина. На челу ове странке се налазио Стјепан Радић. Међу Словенцима је најтуцајнија била Словенска људска странка коју је предводио католички свештеник Антон Корошец. Око Југословенке муслиманске организације коју је предводио Мехмед Спахо су се окупили муслимани у југословенској краљевини. Комунистичка партија Југославије је била занимљива појава на политичком небу нове државе пошто је настала као одјек Октобарске револуције у Русији и залагала се за класну борбу, за републику и за федерализовану државу. На њеном челу је био Филип Филиповић. Поред ових странака био је читав низ мањих који је учествовао на изборима.
Резултати
На изборима 28. новембра 1920. године излазност на биралиштима је била скоро 65 посто. Демократска странка и Народна радикална странка су прошле најбоље са 92, односно 91 мандатом у скупштини. Од горе поменутих комунисти су освојили 58, Хрватска сељачка странка 50, Словенска људска странка 27, а Југословенска муслиманска организација 24 мандата. Избори су показали да је држава доста подељена. Идуће године је донет устав на празник Видовдан и он је одређивао да нова држава буде централизована.