Око за око, зуб за зуб

Људи су од почетка цивилизације тражили начин да уреде државу у којој су живели и да у њој влада ред и мир. Најбољи начин да се уведе ред у држави и некада и сада је доношење закона. Сада ћемо се бавити најзначајним закоником на Старом истоку – Хамурабијевим закоником.

У Месопотамији, земљи између река Тигра и Еуфрата, се налазио град Вавилон и он је био највећи град на свету дуго времена. Народ Аморити је завладао овим градом и ту основао државу која је постала позната као Старо вавилонско царство. У 18. веку пре наше ере, за време владавине Хамурабија, ова држава се проширила на готово читаву Месопитамију.

Хамураби долази на идеју да напише законик. Тај законик је написан на каменој плочи (стели) клинастим писмом на акадском језику. Стела је вероветно прво подигнута у граду Сипару чији је заштитник био бог Сунца и правде – Шамаш. Он је приказан на врху стеле како седи и предаје металну палицу (скиптар) и прстен Хамурабију који стоји и та сцена симболично представља божанско порекло закона.

Текст је подељен на три дела. У првом делу су приказани Хамурабијеви подвизи, у другом делу се налази преглед онога шта је урађено у погледу права а у трећем делу се налази 282 закона! Највећи број одредаба се тиче породичног права па потом иду одредбе које се тичу ропства, трговине, пољопривреде, судства и остало.

По Хамурабијевом закону жене нису биле без права! Могле су чак и да се разведу од супруга што се види из 142. закона:„Ако се жена свађа са својим мужем и каже: ти ме нећеш имати, извидиће се њена тајна због неправде коју трпи, ако је она без замерке, њен муж излази, њу јако занемарује, та жена није крива, узеће своју шекирту и отићи у кућу оца свога.“

Друштво Хамурабијевог времена је било подељено на три категорије: вардум, мушкенум и авилум. Вардум је био роб, мушкенум је био слободан али материјално завистан човек а авилум је припадник вишег слоја. Различите су казне биле прописиване за исти прекршај зависно од категорије. Чувени принцип „Око за око, зуб за зуб“ односио се на спорове међу припадницима вишег слоја док робови нису могли да се позивају на овај принцип што се види из 199. закона: „Ако неко уништи око робу другог човека или сломи кост робу другог човека, да плати пола своје цене“

Хамурабијев законик је имао још мноштво занимљивих чланова о којима може дуго да се прича. А за крај питање за све: да ли би био већи ред у држави ако би и даље важио принцип „Око за око, зуб за зуб“?