Oko za oko, zub za zub
Ljudi su od početka civilizacije tražili način da urede državu u kojoj su živeli i da u njoj vlada red i mir. Najbolji način da se uvede red u državi i nekada i sada je donošenje zakona. Sada ćemo se baviti najznačajnim zakonikom na Starom istoku – Hamurabijevim zakonikom.
U Mesopotamiji, zemlji između reka Tigra i Eufrata, se nalazio grad Vavilon i on je bio najveći grad na svetu dugo vremena. Narod Amoriti je zavladao ovim gradom i tu osnovao državu koja je postala poznata kao Staro vavilonsko carstvo. U 18. veku pre naše ere, za vreme vladavine Hamurabija, ova država se proširila na gotovo čitavu Mesopitamiju.
Hamurabi dolazi na ideju da napiše zakonik. Taj zakonik je napisan na kamenoj ploči (steli) klinastim pismom na akadskom jeziku. Stela je verovetno prvo podignuta u gradu Siparu čiji je zaštitnik bio bog Sunca i pravde – Šamaš. On je prikazan na vrhu stele kako sedi i predaje metalnu palicu (skiptar) i prsten Hamurabiju koji stoji i ta scena simbolično predstavlja božansko poreklo zakona.
Tekst je podeljen na tri dela. U prvom delu su prikazani Hamurabijevi podvizi, u drugom delu se nalazi pregled onoga šta je urađeno u pogledu prava a u trećem delu se nalazi 282 zakona! Najveći broj odredaba se tiče porodičnog prava pa potom idu odredbe koje se tiču ropstva, trgovine, poljoprivrede, sudstva i ostalo.
Po Hamurabijevom zakonu žene nisu bile bez prava! Mogle su čak i da se razvedu od supruga što se vidi iz 142. zakona:„Ako se žena svađa sa svojim mužem i kaže: ti me nećeš imati, izvidiće se njena tajna zbog nepravde koju trpi, ako je ona bez zamerke, njen muž izlazi, nju jako zanemaruje, ta žena nije kriva, uzeće svoju šekirtu i otići u kuću oca svoga.“
Društvo Hamurabijevog vremena je bilo podeljeno na tri kategorije: vardum, muškenum i avilum. Vardum je bio rob, muškenum je bio slobodan ali materijalno zavistan čovek a avilum je pripadnik višeg sloja. Različite su kazne bile propisivane za isti prekršaj zavisno od kategorije. Čuveni princip „Oko za oko, zub za zub“ odnosio se na sporove među pripadnicima višeg sloja dok robovi nisu mogli da se pozivaju na ovaj princip što se vidi iz 199. zakona: „Ako neko uništi oko robu drugog čoveka ili slomi kost robu drugog čoveka, da plati pola svoje cene“
Hamurabijev zakonik je imao još mnoštvo zanimljivih članova o kojima može dugo da se priča. A za kraj pitanje za sve: da li bi bio veći red u državi ako bi i dalje važio princip „Oko za oko, zub za zub“?