Да ли су крташки ратови променили Западну Европу?
Сви смо чули за крсташке ратове и чувене витезове који су отишли да ратују у Свету земљу да се супротставе муслиманима. Жеља западних хришћана је била да град Јерусалим, у коме је Исус Христос разапет, врате у хришћанске руке. Њих можемо омеђити са почетком Првог крсташког рата 1096. године и падом Акре 1291. године, последњег крсташког упоришта кога су бранили витези темплари. Током тог дугог периода крсташи су успели да заузму Јерусалим, створе своје државе на Блиском истоку, опљачкају просторе преко којих су пролазили и почине разна зверства. На крају су у војном смислу муслимани однели неспорну победу.
Природно је да људи различитих вера не гледају исто на ове походе. Наиме код западних хришћана преовлађује херојство витезова који су отишли у Свету земљу да би задобили рај, код православних су остали синоним за пљачку услед заузимања и пљачке Цариграда током Четвртог крсташког рата, а муслимани их гледају као западњачко силовање Блиског истока које се и дан данас наставља кроз државу Израел. Сада ћемо видети како на последице крсташких ратова гледају људи који су истраживали овај период.
Чувени либански писац Амин Малуф је написао дело „Крсташки ратови у очима Арапа“ и у закључку је навео, између осталог, следеће: „Ако је Запад покушавао да својим узастопним инвазијама обузда ширење ислама, резултат је био потпуно супротан. Не само што су франачке државе на Оријенту биле искорењене након два века колонизације него су се муслимани још и тако добро опоравили да су кренули, под барјаком отоманских Турака, у освајање и саме Европе… Али све је то… само наизглед. Јер, са историјским отклоном, намеће нам се следећа констатација: у епохи крсташких похода, арапски свет, од Шпаније до Ирака, још увек је ризничар цивилизације која је у интелектуалном и материјалном смислу најнапреднија на планети. Касније се средиште света одлучно помера ка западу.“
Са друге стране амерички историчар средњег века Сидни Пеинтер има потпуно другачији поглед. У својој књизи „Историја средњег века (284-1500)“ наводи следеће: „Много је добре штампарске боје потрошено у излагању последица које су крсташки ратови имали за Западну Европу. Стварно ове последице изгледају веома слабе – безначајне, заиста, када се у обзир узме велика цена ових похода, како материјална тако и људска… Ратници који су се враћали из ових похода несумњиво су донели нека знања о Истоку и укус за његове производе… Истовремено је немогуће рећи шта је могао да буде резултат да су одушевљење, енергија, снага људи и богатство који су утрошени на крсташке ратове, уграђени у развој саме Западне Европе.“
Шта ви мислите да ли су крсташки ратови били пресудни да Западна Европа после њих постане економски и интелектуални центар света или су је успорили у томе? Напишите у коментарима шта мислите.