Da li su krtaški ratovi promenili Zapadnu Evropu?
Svi smo čuli za krstaške ratove i čuvene vitezove koji su otišli da ratuju u Svetu zemlju da se suprotstave muslimanima. Želja zapadnih hrišćana je bila da grad Jerusalim, u kome je Isus Hristos razapet, vrate u hrišćanske ruke. Njih možemo omeđiti sa početkom Prvog krstaškog rata 1096. godine i padom Akre 1291. godine, poslednjeg krstaškog uporišta koga su branili vitezi templari. Tokom tog dugog perioda krstaši su uspeli da zauzmu Jerusalim, stvore svoje države na Bliskom istoku, opljačkaju prostore preko kojih su prolazili i počine razna zverstva. Na kraju su u vojnom smislu muslimani odneli nespornu pobedu.
Prirodno je da ljudi različitih vera ne gledaju isto na ove pohode. Naime kod zapadnih hrišćana preovlađuje herojstvo vitezova koji su otišli u Svetu zemlju da bi zadobili raj, kod pravoslavnih su ostali sinonim za pljačku usled zauzimanja i pljačke Carigrada tokom Četvrtog krstaškog rata, a muslimani ih gledaju kao zapadnjačko silovanje Bliskog istoka koje se i dan danas nastavlja kroz državu Izrael. Sada ćemo videti kako na posledice krstaških ratova gledaju ljudi koji su istraživali ovaj period.
Čuveni libanski pisac Amin Maluf je napisao delo „Krstaški ratovi u očima Arapa“ i u zaključku je naveo, između ostalog, sledeće: „Ako je Zapad pokušavao da svojim uzastopnim invazijama obuzda širenje islama, rezultat je bio potpuno suprotan. Ne samo što su franačke države na Orijentu bile iskorenjene nakon dva veka kolonizacije nego su se muslimani još i tako dobro oporavili da su krenuli, pod barjakom otomanskih Turaka, u osvajanje i same Evrope… Ali sve je to… samo naizgled. Jer, sa istorijskim otklonom, nameće nam se sledeća konstatacija: u epohi krstaških pohoda, arapski svet, od Španije do Iraka, još uvek je rizničar civilizacije koja je u intelektualnom i materijalnom smislu najnaprednija na planeti. Kasnije se središte sveta odlučno pomera ka zapadu.“
Sa druge strane američki istoričar srednjeg veka Sidni Peinter ima potpuno drugačiji pogled. U svojoj knjizi „Istorija srednjeg veka (284-1500)“ navodi sledeće: „Mnogo je dobre štamparske boje potrošeno u izlaganju posledica koje su krstaški ratovi imali za Zapadnu Evropu. Stvarno ove posledice izgledaju veoma slabe – beznačajne, zaista, kada se u obzir uzme velika cena ovih pohoda, kako materijalna tako i ljudska… Ratnici koji su se vraćali iz ovih pohoda nesumnjivo su doneli neka znanja o Istoku i ukus za njegove proizvode… Istovremeno je nemoguće reći šta je mogao da bude rezultat da su oduševljenje, energija, snaga ljudi i bogatstvo koji su utrošeni na krstaške ratove, ugrađeni u razvoj same Zapadne Evrope.“
Šta vi mislite da li su krstaški ratovi bili presudni da Zapadna Evropa posle njih postane ekonomski i intelektualni centar sveta ili su je usporili u tome? Napišite u komentarima šta mislite.