Да ли постојала Велика Албанија?

Данас често чујемо да се прича о Великој Албанији. Она се помиње у бројним насловима чланака на сајтовима али и на телевизији. Сада ћемо видети да ли је некада постојала држава за коју овај назив можемо да вежемо.

Краљевином Албанијом је до пред Други светски рат владао краљ Ахмед Зогу. Пар месеци пре него што је почео овај велики рат фашистичка Италија је напала и покорила ову крхку државу и краљ је морао да побегне из земље. Италијани нису наилазили на озбиљан отпор и брзо су организовали управу која је водила нову Краљевину Албанију чији је суверен заправо био италијански краљ. Основали су Албанску фашистичку партију и она је била једина дозвољена партија. Наредне године Италијани су преко албанске територије водили неуспешан рат са Грчком и том приликом су Грци заузели део Албаније.

Ипак, срећа се осмехнула другој страни пошто је нацистичка Немачка савладала Југославију и Грчку априла 1941. године. Након пораза Југославије у састав фашистичке Велике Албаније ушао је велики део Косова и Метохије, западни део данашње Северне Македоније и мањи део Црне Горе. У тим областима Албанци су били већина и тада се остварио сан албанских националиста о „Етничкој Албанији“. Пошто је албанска управа дошла у нове области почео је прогон српског народа. Наиме, за време југословенске краљевине многи Срби из централног дела Србије и из Црне Горе, који су углавном живели врло скромно, преселили су се на Косово и Метохију. Њих су албански фашисти све протерали и они су уточиште пронашли у окупираној Србији.

Италију су снаге Антифашистичке коалиције принудиле на полагање оружја 1943. године и то је означило крај њеног деловања на Балкану и територију Велике Албаније је окупирала без отпора нацистичка Немачка. Исте године Албанци стварају у граду Призрену организацију Друга призренска лига која је имала за циљ одржавање Велике Албаније у животу. Њен председник је био Реџеп Митровица, Албанац са Косова, који ће потом бити и председник владе Велике Албаније под немачком контролом и он је више пута истицао да се бори за „етничке границе Албаније“. Косовски Албанци су тада оформили СС дивизију „Скендербег“.

Као што су и Југословени имали партизане тако су их имали и Албанци, с тим што су албански партизани спроводили само мање нападе на окупаторе. Борили су се за „светску револуцију“ и да радници не буду потлачени од својих газда. Поред тога нису били срећни што им прво Италијани а потом Немци воде главну реч него су хтели независну државу која ће имати блиске односе са Совјетским Савезом. Временом се за главног човека албанских партизана изборио Енвер Хоџа.

Поред партизана и националисти су имали свој покрет који се називао Бали Комбетар (на албанском значи Национални фронт) који је предводио Мидхат Фрашери и који се отворено залагао за очување Велике Албаније. Њихови припадници су познати као балисти.

Иако су касније одбацили идеју Велике Албаније партизани су је прихватили током краткотрајног периода сарадње са балистима. Пошто су се балисти окренули нацистима партизани улазе у сукоб и са њима. Током 1944. године поразом Немачке на Источном фронту и повлачењем њених трупа из Албаније Енвер Хоџа и партизани преузимају власт у овој држави те се због сарадње са југословенским комунистима невољно ограничавају на територију предратне Албаније.

Као што смо видели Велика Албанија је постојала. Ова „држава“ је била под контролом прво Италије а потом и Немачке и постојала је од 1941. до 1944. године. Идеја Велике Албаније је остала жива и након Другог светског рата све до данашњих дана.