Мала држава у Великом рату

Као и целу Европу ратни вихор је захватио и Краљевину Црну Гору те 1914. године. Краљ Никола Петровић је желео да буде уз Краљевину Србију против моћне Аустроугарске монархије. Стицајем историјских околности, стари српски краљ је на крају рата изгубио власт у држави иако је Антанта победила Централне силе. 

Стање пре Првог светског рата

Ова мала држава је изашла из Балканских ратова (1912-1913. године) са знатним територијалним проширењима али са великим војним губицима и са гладним становништвом. Након Сарајевског атентата на Видовдан 1914. године краљ Никола је на све начине сузбијао анти-немачке протесте у својој земљи али након Аустроугарске објаве рата Србији 28. јула, Црна Гора објављује рат Монархији почетком августа.

Ратна 1914.

Пошто су Србија и Црна Гора биле мета надмоћног непријатеља морале су да сарађују у одбрани. Генерал Божидар Јанковић је дошао из Србије и постављен је на чело Врховне команде Црне Горе. Најјачи део црногорске војске је била Санџачка војска којом је командовао сердар Јанко Вукотић, тада председник владе. Након Аустроугарске офанзије током које су августа заузели Пљевља, крајем истог месеца крeће контраофанзива Санџачке војске која враћа ово место али и продире са снагама Србије дубоко у Босну и Херцеговину. До битке са аустроугарском војском долази 21. октобра на Гласинцу, где Санџачка војска трпи пораз и повлачи се из Босне и Херцеговине.

Организација будуће државе

Крајем 1914. године Србија је донела Нишку декларацију која је пропагирала за циљ рата ослобађање и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. Иако је и краљ Никола био заговорник југословенске државе, он се залагао да династија Петровић-Његош остане после рата да влада Црном Гором, која би била део федералне Југославије. Ту је био главни извор неслагања пошто је вршилац краљевске дужности (регент) Александар Карађорђевић био за јединствену југословенску државу.

Заузимање Скадра

На изненађење Антанте црногорска војска заузима Скадар 27. јуна 1915. године. Услед тог чина генерал Божидар Јанковић даје оставку на чело Врховне команде Црне Горе. Тиме је Црна Гора хтела да исправи неправду из Балканских ратова када јој је одузет овај град.

Офанзива Централних сила и Мојковачка битка

Октобра 1915. године Централне силе крећу у велику офанзиву. Сердар Јанко Вукотић се налазио у Западној Србији где је пружао отпор знатно снажнијем противнику. Услед краха одбране, долази до повлачења војске Србије ка Албанији. У децембру месецу терет одбране пада на црногорску војску. До веће битке долази код Мојковца 6-7. јануара 1916. године када сердар Јанко Вукотић односи победу над 3 до 4 пута надмоћнијом аутроугарском војском. Тиме је привремено заустављена офанзива Двојне монархије.

Капитулација Црне Горе

Међутим, Црна Гора сама није могла да се даље супротставља моћном супарнику. Снаге Аустроугарске су ушле 12. јануара у црногорску престоницу Цетиње, а Црна Гора је капитулирала 16. јануара. Краљ Никола је морао да напусти земљу и оде за Италију.

Краљ Никола у емиграцији

Црногорски краљ је у емиграцији обновио рад владе и боравио је у Француској. Све до краја рата краљ Никола је покушавао да код Антанте обезбеди повратак династије у Црну Гору након рата. Са друге стране председник владе Србије, Никола Пашић, је на уједињење две српске државе гледао да као на унутрашње српско питање.

Крај рата и стварање југословенске краљевине

Војска Србије је са савезницама из Антанте успела да пробије Солунски фронт средином септембра 1918. године. Након протеривања аустроугарске војске из Црне Горе организује се Велика народна скупштина српског народа у Подгорици која 26. новембра 1918. године одлучује да се збаци династија Петровић-Његош и да се Црна Гора припоји Србији. Пар дана касније, 1. децембра 1918. године, формирана је југословенска држава.