Ратоборни бугарски цар коме су Византинци дошли главе

Бугарска је у средњем веку имала озбиљну државу која је у пар наврата толико проширила своју територију да је угрозила саму Византију. Бугарски цар Самуило који је владао крајем 10. и почетком 11. века је задавао доста мука Источном римском царству и о њему ћемо сада причати.

Пре него што се цар Самуило појавио на сцени Бугарско царство је уништено од стране Византије. Чим се указала згодна прилика четири сина Николе Кометопула, који је имао титулу комеса, су 976. године подигла устанак у Македонији. Међу том четворицом најмлађи је био Самуило који ће временом преузети вођство пошто су двојица погинула током устанка а један ће касније страдати услед сукоба Самуила и њега. Тај устанак се толико проширио да је захватио већи део Балканског полуострва! Престоница сада већ Самуиловог царства је прво била град Преспа а потом град Охрид. Охрид је постао средиште највише црквене власти у православљу – патријаршије.

У Византији је тада у току био грађански рат и то је бугарском цару олакшало посао. Самуило креће на град Солун који не успева да освоји али се пробија даље на југ а као одговор тадашњи византијски цар Василије II креће на град Сердику (данашња Софија) али не успева да је освоји и потом при повратку бива потучен од Бугара.

Пошто је Василије II био заокупљен ратовањем у Азији ситуацију користи цар Самуило који се пробија до крајњег југа Грчке! Али када се враћао одатле пораз му је нанела византијска војска и том приликом је сам бугарски цар рањен. Овај пораз није обесхрабрио Самуила и он осваја српске земље. Наиме, владар српске кнежевине Дукље, Јован Владимир, склопио је савез са Византијом против Бугара и сад је кажњен због тога. Кнез Јован Владимир је одведен у заробљеништво а касније га је бугарски цар вратио на престо у Дукљи као савезника и дао му своју ћерку за жену.

Пошто се вратио са Истока византијски цар је кренуо да се освети Самуилу. Он је почетком 11. века продро до старих бугарских земаља јужно од реке Дунав а потом се окренуо Македонији. Василије II осваја редом значајне македонске градове и на крају наноси пораз Бугарима код Скопља и улази у сам град. Након четири године ратовања и одузимања половине непријатељске територије Василије II одлучује да се врати у престоницу Цариград док су бугарског цара кренули да напуштају његови команданти.

До коначне битке долази на планини Беласици 1014. године у којој Василије II наноси тежак пораз Самуилу. Сам бугарски цар се спасао и побегао у град Прилеп али 14 000 бугарских војника је заробљено и византијски цар је наредио да се ослепе а да се сваком десетом остави по једно око да би могли да врате војнике бугарском цару! Кад их је видео Самуила је одмах стрефио инфаркт и преминуо је. Због овог нехуманог чина Василије II је прозван Бугароубица. Четири године након овог пораза византијски цар је ушао у град Охрид и тиме је Бугарско царство престало да постоји. Охрид је потом постао седиште архиепископа а не патријараха као до тада.

Цар Самуило је један од најзначајнијих балканских владара у средњем веку. За време његове власти Бугари су држали огроман део Балканског полуострва под својом контролом. Уласком Василија II Бугароубице у Охрид завршава се период бугарске историје који је познат као Прво бугарско царство.