Борба елите и обичног народа у старом Риму

Као што је на спољном плану период Римске републике био обележен ширењем територија и војним операцијама, на друштвеном плану је обележен борбом између сталежа! Наиме у римском друштву су постојали припадници елите – патрицији, обичан народ – плебејци и робови. Сада ћемо видети како је текао сукоб патриција и плебејаца

Елита

Питање које се намеће је ко су припадници елите или патрицији? По предању, то су били потомци рођака првих стотину „отаца“ које је легендарни Ромул именовао у саветодавно веће (Сенат). Они су били најбогатији сталеж који је имао наследне привилегије и велики земљишни посед. Од почетка Републике сваке године су бирана два конзула који су били највиши положаји (магистратуре) у држави. Патрицији су углавном бирани за конзуле а уз то су имали готово све верске положаје и на тај начин су контролисали правосуђе и судство.

Обичан народ

Обичан народ, плебејци, је имао различита занимања, између осталог бавио се пољопривредом, занатством и трговином. Они су били најбројнији сталеж и обавезу да служе у војсци. Често се дешавало да док су плебејци у рату њихова имања пропадају јер никог нема да их обрађује и они су се потом задуживали код патриција и тако потпадали у дужничко ропство. Пошто су ретко бирани на најбитније положаје у држави (магистратуре), њихова права су била сведена једино на гласање у скупштинама.

Прва победа обичног народа

Услед ратова који су Римљани водили са Сабињанима и другим италским племенима велики број плебејаца је пао у дужничко ропство. Због тога су се плебејци ујединили 494. године пре нове ере и одбили да иду у рат, те су се иселили на Свето брдо недалеко од Рима. Ту су организовали народну скупштину која је изабрала њихове представнике, народне трибуне, чији је задатак био да штите њихове интересе. Патрицији су морали да прихвате ове плабејске магистрате. Народни трибуни су штитили плебејце од самовоље магистрата, такође  су могли да предлажу законе али и да ставе забрану (вето) на законе ако сматрају да угрожавају обичан народ.  

Закони дванаест таблица

Пошто ни из далека нису решени сви проблеми плебејаца на ред је дошло доношење закона. Али ни ту није ишло све глатко. Године 451. пре нове ере направљен је колегијум од десет патриција да састави законе. Они су издали законе на десет таблица које је потом народна скупштина усвојила. Пошто посао није обављен до краја требало је за идућу годину да се састави нови колегијум. Међутим тада је Апије Клаудије изабрао десет завереника, међу којима је била већина плебејаца, који су тиранисали обичан народ. Они су издали још две таблице закона које нису изнете пред скупштину. Пошто  се нису повукли са функција по истеку мандата, завладала је диктатура. Плебејци то нису хтели да трпе поново су се повукли на Свето брдо. Тек након тога сенатори су натерали чланове колегијума да се повуку и да распишу изборе за конзуле и трибуне. Апије Клаудије је убијен а закони су усвојени. Закони дванаест таблица су истакнути на тргу и свако је могао да их прочита и њима је спречено самовољно поступање магистрата. Пар година касније постало је могуће склапање бракова између патриција и плебејаца.

Конзулат

Плебејце је наравно интересовао и положај конзула. Од 367. године пре нове ере они имају право да буду бирани за конзула. Међутин, највећа плебејска победа је извојевана 342. године пре нове ере када је постало одбавезно да један од двојице конзула буде плебејац. Тако да се могло десити да оба конзула буду плебејци!

Крај сталешког сукоба

Последњу победу плебејци су остварили 287. године пре нове ере. Тада је донет закон којим су одлуке плебејских скупштина постале пуноважне! Свим овим променама римско друштво је значајно измењено и обичан народ је постао заштићенији. Међутим, почео је полако да се ствара један нови слој патриција и плебејаца који се претежно заснивао на богатству.