Borba elite i običnog naroda u starom Rimu

Kao što je na spoljnom planu period Rimske republike bio obeležen širenjem teritorija i vojnim operacijama, na društvenom planu je obeležen borbom između staleža! Naime u rimskom društvu su postojali pripadnici elite – patriciji, običan narod – plebejci i robovi. Sada ćemo videti kako je tekao sukob patricija i plebejaca

Elita

Pitanje koje se nameće je ko su pripadnici elite ili patriciji? Po predanju, to su bili potomci rođaka prvih stotinu „otaca“ koje je legendarni Romul imenovao u savetodavno veće (Senat). Oni su bili najbogatiji stalež koji je imao nasledne privilegije i veliki zemljišni posed. Od početka Republike svake godine su birana dva konzula koji su bili najviši položaji (magistrature) u državi. Patriciji su uglavnom birani za konzule a uz to su imali gotovo sve verske položaje i na taj način su kontrolisali pravosuđe i sudstvo.

Običan narod

Običan narod, plebejci, je imao različita zanimanja, između ostalog bavio se poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom. Oni su bili najbrojniji stalež i obavezu da služe u vojsci. Često se dešavalo da dok su plebejci u ratu njihova imanja propadaju jer nikog nema da ih obrađuje i oni su se potom zaduživali kod patricija i tako potpadali u dužničko ropstvo. Pošto su retko birani na najbitnije položaje u državi (magistrature), njihova prava su bila svedena jedino na glasanje u skupštinama.

Prva pobeda običnog naroda

Usled ratova koji su Rimljani vodili sa Sabinjanima i drugim italskim plemenima veliki broj plebejaca je pao u dužničko ropstvo. Zbog toga su se plebejci ujedinili 494. godine pre nove ere i odbili da idu u rat, te su se iselili na Sveto brdo nedaleko od Rima. Tu su organizovali narodnu skupštinu koja je izabrala njihove predstavnike, narodne tribune, čiji je zadatak bio da štite njihove interese. Patriciji su morali da prihvate ove plabejske magistrate. Narodni tribuni su štitili plebejce od samovolje magistrata, takođe  su mogli da predlažu zakone ali i da stave zabranu (veto) na zakone ako smatraju da ugrožavaju običan narod.  

Zakoni dvanaest tablica

Pošto ni iz daleka nisu rešeni svi problemi plebejaca na red je došlo donošenje zakona. Ali ni tu nije išlo sve glatko. Godine 451. pre nove ere napravljen je kolegijum od deset patricija da sastavi zakone. Oni su izdali zakone na deset tablica koje je potom narodna skupština usvojila. Pošto posao nije obavljen do kraja trebalo je za iduću godinu da se sastavi novi kolegijum. Međutim tada je Apije Klaudije izabrao deset zaverenika, među kojima je bila većina plebejaca, koji su tiranisali običan narod. Oni su izdali još dve tablice zakona koje nisu iznete pred skupštinu. Pošto  se nisu povukli sa funkcija po isteku mandata, zavladala je diktatura. Plebejci to nisu hteli da trpe ponovo su se povukli na Sveto brdo. Tek nakon toga senatori su naterali članove kolegijuma da se povuku i da raspišu izbore za konzule i tribune. Apije Klaudije je ubijen a zakoni su usvojeni. Zakoni dvanaest tablica su istaknuti na trgu i svako je mogao da ih pročita i njima je sprečeno samovoljno postupanje magistrata. Par godina kasnije postalo je moguće sklapanje brakova između patricija i plebejaca.

Konzulat

Plebejce je naravno interesovao i položaj konzula. Od 367. godine pre nove ere oni imaju pravo da budu birani za konzula. Međutin, najveća plebejska pobeda je izvojevana 342. godine pre nove ere kada je postalo odbavezno da jedan od dvojice konzula bude plebejac. Tako da se moglo desiti da oba konzula budu plebejci!

Kraj staleškog sukoba

Poslednju pobedu plebejci su ostvarili 287. godine pre nove ere. Tada je donet zakon kojim su odluke plebejskih skupština postale punovažne! Svim ovim promenama rimsko društvo je značajno izmenjeno i običan narod je postao zaštićeniji. Međutim, počeo je polako da se stvara jedan novi sloj patricija i plebejaca koji se pretežno zasnivao na bogatstvu.