Како је Београд изгледао у доба антике?

Град Београд је постојао у антици и називао се Сингидунум! Простор око ушћа Саве у Дунав био је многима привлачан у то време и сада ћемо видети како је изгледала историја данашње српске престонице у старом веку.

Ако гледамо данашњу територију града Београда а помињемо далеку прошлост не смемо да пропустимо да споменемо Винчанску културу која је обележила млађе камено доба (неолит) у Европи. Простор око великих река Дунава и Саве био је примамљив праисторијском човеку.

Сигурно се питате ко га је основао? Сингидунум је основало келтско племе Скордисци у III веку пре нове ере. Шта значи Сингидунум (Singidunum)? Singi је име трачког или дачког племена кога су келти сусрели када су ту дошли, а dunum је келтска реч за град. Нажалост, није много тога сачувано из периода када су келти држали власт. Пронађена су гробља на Карабурни и Роспи-Ћуприји са вредним предметима који су припадали ратницима

Римљани су завладали Сингидунумом почетком I века нове ере и убрзо град постаје седиште војног логора. Наиме, 86. године IV легија Флавија долази у Сингидунум и ту борави кроз цео период Римског царства. Град је у то време био један од највећих у провинцији Горња Мезија. Војни логор је саграђен од камена на простору данашњег Горњег града на Калемегдану и то утврђење је било квадратног облика.

За време цара Хадријана у првој половини II века Сингидунум стиче статус насеља са ограниченом градском управом (муниципиј). Потом у III веку стиче статус колоније (са потпуним римским грађанским правима). Ово је значило да је Сингидунум сем уже градске области обухватао и околна сеоска насеља.

Где се налазило најстарије насеље? Претпоставља се да је било оивичено данашњим улицама: Цара Уроша, Кнез-Михаиловом, Браће Југовића и Добрачином са гробљем које се простирало од Трга Републике ка Кнез-Михаиловој улици. То је најужи центар данашњег Београда. Поред овог постојала су и друга насеља: насеље уз војни логор на данашњем Доњем граду на Калемегдану и насеље око данашње Саборне цркве. Центар града за време Римског царства био је део од Кнез-Михаилове до Косанчићевог венца (са њим), а веома густо насељен је био део око Студентског парка. Такође, истраживачи су пронашли још три гробља која припадају овом периоду.

Сингидунум се не помиње често у овом периоду. Међутим, зна се да је римски цар Септимије Север је прошао кроз град а да су цареви Диоклецијан и Констанције боравили у њему. У Сингидунуму је рођен цар Флавије Јовијан из IV века. Варварско азијско племе Хуни су заузели и разорили град 441. године и то је представљало крај античког Сингидунума.

Не зна се поуздано порекло људи који су тада живели у граду. Домородно становништво је преузимало римска лична имена а за малобројна која нису романизована сматра се да су келтска. Поред домородаца и странаца, који су уживали сва права, у граду су живели и робови и ослобођеници.

Привреда је цветала у Сингидунуму. У овом периоду постојао је рудник цинобарита на Авали и Скордисци су ковали свој новац у II веку пре нове ере. Експлоатација је вршена и од стране Римљана. Најзначајније привредне гране су биле: пољопривреда, сточарство, лов и риболов. Након отпуштања из војске ветерани су добијали земљу. Виноградарству је такође посвећивана пажња. Занатске делатности које су биле присутне у граду су: грађевинска, грнчарска, каменорезачка и цигларска. Пошто се налазио на војном и трговачком путу који је водио од Италије до Мале Азије и спајао Запад са Истоком, Сингидунум је био велико трговачко средиште. Постојао је мост преко Саве којим се овај промет обављао. С обзиром да је број војника долазио и до 5.000 (III век) плате војницима су доприносиле изградњи Сингидунума.

Највећи број надгробних споменика посвећен је боговима Манима а потом следе они који су посвећени Јупитеру. Такође, спомиње се и Орција за коју се сматра да је келтска богиња. У Сингидунуму су постојали и верници богиње Хекате. Неговани су и оријентални култови персијског бога Митре и тзв. Подунавских коњаника. Између осталих божанстава помињу се још Херон и Силван.

Антички период Сингидунума траје од III века пре нове ере, када су Скордисци основали град, до 441. године наше ере, када су га Хуни разорили. Градом су од I века наше ере владали Римљани и ту је била стационирана IV легија Флавија. Римски период је био најпросперитетнији за Сингидунум.