Борба против икона

По Старом Завету, Мојсије је добио десет Божјих заповести на Синајској гори. Друга Божја заповест гласи: „Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити“. Ове речи су биле чест разлог напада на поштоваоце икона у раном средњем веку, односно онај ко их поштовао сматран је идолопоклоником!

Како је све почело?

Хришћанство је у првим вековима наше ере било прогањана религија и у том периоду није било ликовних представа. Међутим, тај став се полако мења од почетка III века наше ере када почињу да се јављају ликовне представе у катакомбама. Поштоваоци икона су сматрали да верницима који нису писмени боље разумеју слику него реч. Почетком IV века на сабору у Елвири су забрањене слике али се ипак број мозаика, фресака и икона повећавао. Људи су касније почели да се моле и клањају пред иконама. На борбу против икона (иконоборство) утицали су такође и јудаизам и ислам.

Цар Лав III

У Цариграду је било седиште визатијског цара и патријарха. Цареви иконоборци су имали жељу да контролишу патријархе и читаву цркву. Цареви се нису слагали са представом Исуса Христа на сликама. Велики борац против икона је био цар Лав III и он је 730. године издао едикт против икона на који су устали и цариградски патријарх и римски папа. Зато што патријарх Герман није хтео да га потпише цар га је сменио и поставио свог човека. Противник иконоборства, Јован Дамаскин, у свом делу „О изворима вере“ брани иконе и говори да су оне за вернике симболи.

Цар Константин V и Први иконоборачки сабор

После Лава III на место цара долази његов син Констатин V. Иако је његов зет Артавазд успео да накратко преотме власт и буде у Цариграду, Константин V се показао потом као највећи иконоборац. Сазвао је Први иконоборачки сабор у Хијерији (Цариград) 754. године који је поновио одлуке са сабора у Елвири. Интересантно је да овом сабору није присуствовао ниједан патријарх па је прозван безглави сабор! Убрзо су кренули прогони поштовалаца икона у којима су страдали Петар Столпник и Стефан Нови.

VII васељенски сабор

Једно време ово питање није било толико важно. То се променило 780. године доласком на власт десетогодишњег Константина VI чија мајка Ирина је била велики поштовалац икона. Она је 787. године сазвала VII васељенски сабор у Никеји где је осуђено иконоборство. Ирина је била веома способна жена и успела је десет година касније да постане и прва жена цар у Византији!

IX век

Неко време су се страсти стишале по овом питању да би Лав V то променио 815. године и покренуо други талас иконоборства! Веома брзо је сазван Други иконоборачки сабор у цркви Свете Софије који је одбацио одлуке VII васељенског сабора. Иако је Лав V убијен, цареви иконоборци су наставили да владају, а чак су били и прогони за време цара Теофила. Међутим, након Теофилове смрти његова жена Теодора смењује великог иконоборца Јована Граматичара са места цариградског патријарха. Потом, 843. године Теодора сазива сабор на коме је осуђено иконоборство и где је стављена тачка на спор који је оптерећивао Византију дуже од века. Тако је поштовање икона однело каначну победу!