Како је Дукља постала најјача српска држава?

Још од доласка Срба на Балканско полуострво, у VII веку, постепено се на јадранском приморју стварају четири српске кнежевине: Дукља, Травунија, Захумље и Неретљани. Примат у српским земљама ће у XI веку преузети Дукља којом је тада владала династија Војислављевића. Један владар из ове породице, Михаило Војислављевић, ће бити први српски владар са титулом краља.

Византијска доминација

На почетку XI века Балканским полуострвом су доминирали Бугари и њихов цар Самуило. У ово време је Дукљом, као бугарски вазал, владао кнез Јован Владимир. Након што је византијски цар Василије II Бугароубица жестоко поразио цара Самуила у бици на Беласици 1014. године, Византинци постају главни на полуострву.

Стефан Војислав

Тридесетих година XI века један дукљански владар одлучује да се супротстави тадашњој сили. У питању је био кнез Стефан Војислав, оснивач династије Војислављевића. Први његов покушај је био неуспешан па су га Византинци заробили и одвели у Цариград.

Након што је успео да побегне из заточеништва, поново се побунио и овога пута освојио околне области које су признавале византијску власт. Стицајем околности, један византијски брод пун злата је завршио у рукама дукљанског владара. Византијски цар Михаило IV Пафлагонац је тражио да му се то благо врати али га је кнез Стефан Војислав одбио. Стога је цар послао војску 1040. године која није успела ништа да учини. Пошто је избио устанак на већем простору на Балкану, Византинци су морали привремено да одустану од сукоба са дукљанским владаром.

Наредни византијски владар Константин IX Мономах је послао војску од 60 000 војника у Дукљу, предвођену драчким стратегом Михаилом. У почетку је византијска војска пустошила и пљачкала по Војислављевој кнежевини, међутим када су се повлачили, 1042. године, упали су у српску заседу код Бара и страдало им је две трећине војске! Пошто сукоб више није одговарао ниједној страни дукљански владар је пристао да формално постане византијски вазал. Његова територија је обухватала Дукљу, Травунију и Захумље, а повремено се Војислављев утицај ширио на српске области у унутрашњости Балкана.

Михаило – први српски краљ

Пре 1055. године Војислава је на дукљанском престолу наследио син Михаило који је наставио да формално буде византијски вазал. На његову срећу, Нормани потискују Византију из Јужне Италије и стога више нема притиска са Јадранског мора.

До великог раскола међу црквама долази 1054. године и то доста погађа српски народ. Дукља, услед свог географског положаја, је лојална римском папи, док су српске области у унутрашњости Балкана под влашћу православног охридског архиепископа.

За време владавине Михаила Војислављевића град Бар постаје средиште архиепископа. Пошто је постојао проблем између црквених средишта у Сплиту, Дубровнику и Бару, папа је писао дукљанском владару 1077. године. У том писму папа ословљава Михаила са титулом „краљ“ што значи да је он то достојанство добио раније. Михаило овиме постаје први српски владар који је носио титулу краља.

Бодин и његов неуспели устанак

Након две деценије мирољубиве политике према Византији, Михаило мења однос услед пораза ове империје од Турака Селџука у бици код Манцикерта 1071. године. Незадовољно становништво Македоније, међу којима је био Ђорђе Војтех, почиње са припремама за устанак, а Михаило шаље свог сина Константина Бодина да стане на чело. Бодин је у граду Призрену 1072. године проглашен за цара Петра и покренут је устанак. Устаници заузимају Скопље, па Михаилов син креће ка Нишу а други део устаника ка југу. Међутим, Византинци заузимају Скопље, те се Бодин враћа ка југу и код места Пауни на Косову долази до битке у којој је Михаилов син поражен, заробљен и послат у Цариград.

Византија и Нормани

Након извесног времена Бодина отац успева да откупи. Искористивши унутрашња превирања у Византији, Михаило је успео да загосподари Дубровником. Пошто су Нормани држали јужну Италију, Михаило се повезао са њима и оженио сина Бодина ћерком једног норманског присталице из Барија. Бодин се од 1081. године помиње као самостални владар Дукље, тако да можемо закључити да је те године преминуо Михаило.  Исте године, у продору на Балкан норманског вође Роберта Гвискарда, нови дукљански краљ прво подржава Византију и цара Алексија I Комнина, а потом се повукао када је видео да Нормани односе превагу. Док су они освајали по Балкану, Михаилов син то користи и краткотрајно заузима Рашку и Босну. Нормани се већ идуће године повлаче са Балкана и Византинци сада користе прилику и заробљавају Бодина.  Раније, дукљански владар је успео да издејствује код папе да његов архиепископ добије власт на већој територији.

Бодин и крсташи

Византија је, после извесног времена, пустила дукљанског краља али уз обнављање вазалног положаја. Бодин остаје да влада у Дукљи током наредне деценије и дочекује крсташе који су пролазили тим путем. Наиме, у граду Скадру у зиму 1096/1097. године дукљански владар дочекује грофа Рајмонда Тулуског са којим се братими. Што се тиче односа према Византији, временом се тежиште борби пребацује са Дукље на Рашку.