Шта има занимљиво у београдским музејима?

Свако од вас је чуо за музеје а готово сви сте посетили неки. У музејима се чувају и излажу предмети који имају вредност. Та вредност није нужно повезана са новцем него са значајем самог предмета за време из кога је.

У Народном музеју Србије у центру Београда налази се Мирослављево јеванђеље које се ретко излаже јер светлост која иде ка њему може да га оштети. Писано је за хумског кнез Мирослава брата великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањић, који је живео у 12. веку. Ова богослужбена књига се сматра за један од најзначајних рукописа на српском језику и ћирилици у средњем веку.

Музеј Југославије се налази на Дедињу. Као што му само име каже он чува предмете из периода Југославије. У овом музеју у чувеној Кући цвећа налази се гроб Јосипа Броза Тита, бившег председника Социјалистичке Југославије, који је више деценија ауторитарно владао овом државом. За њега се везују многе негативне и позитивне ствари али нема сумње да је био један од најзначајнијих државника 20. века на Балкану.

Музеј науке и технике на Дорћолу има много занимљивих ствари. Рачунар Галаксија из 1983. године се налази на сталној поставци поменутог музеја. То је први српски самосклопиви рачунар кога је конструисао српски инжењер Воја Антонић. Интересантна ствар је да су се на њему игрице учитавале преко аудио касета.

На овим примерима видимо да музеји и те како могу да буду занимљиви. На крају није згорег да поменемо да музеји имају збирке предмета. Кустос је задужен за збирку и он је чува и допуњује. Када кустос види да неки предмет пропада он то јави свом колеги конзерватору који онда поправи изглед тог предмета.