Проглашење Црне Горе краљевином!
Црна Гора има богату историју пуну занимљивих епизода. Једна од таквих је њено проглашење за краљевину 1910. године. Тадашњи владар ове државе био је Никола Петровић из чувене династије Петровић-Његош, који је до те године носио титулу књаза. Никола је током своје дуге владавине успео да издејствује независност Црне Горе од Турског царства и прошири њену територију. Управо у години када је обележавао педесет година власти, одлучио је да подигне ранг државе.
На простору данашње Црне Горе је у средњем веку постојала српска држава Дукља којом је у 11. веку владао Михаило из династије Војислављевића. Управо је он постао први српски владар који је стекао краљевско достојанство а потом су и његови наследници на дукљанском трону носили титулу краља. Ово је имао Никола као узор када је одлучио да донесе судбоносну одлуку.
Црногорски књаз је припремао са великом пажњом прославу која се обавила у престоном граду Цетињу. Пошто је књаз Никола владао самовољно био је у лошим односима са опозиционом Народном странком. Стога је одлучио да пред прославу поправи однос са својим противницима тиме што ће их укључити у Одбор за прославу што је одговарало и опозицији да би доказали да нису против личности владара већ против његове самовоље. Тако је Никола постигао државно јединство! Црна Гора је била сиромашна држава и стога је владар морао да дигне кредит да би исплатио све грађевинске трошкове око прославе.
Књаз Никола је био најпознатији европски зет и услед тога свечаности су присуствовали високи представници држава. Иако су две државе тада биле у лошим односима услед наводног покушаја атентата на будућег црногорског краља пар година раније („Бомбашка афера“), Краљевина Србија је послала представнике на Цетиње. То су били ни мање ни више престолонаследник Александар Карађорђевић, Николин унук и будући југословенски краљ, и министар војни генерал Степа Степановић, чувени потоњи војсковођа из Церске битке. Од владара прослави су присуствовали бугарски цар и италијански краљ!
Прослава је била 15. августа, по старом календару, 1910. године. Почела је литургијом у Цетињском манастиру коју је служио црногорски митрополит. Након тога почело је заседање црногорске скупштине. Тамо је говорио председник Скупштине који је рекао да посланици сматрају да Никола треба да се умоли да подигне ранг државе. Потом је говорио и председник владе Црне Горе који је такође закључио да ова српска држава треба да буде краљевина. Након тога представници Скупштине одлазе у Двор да саопште своју одлуку црногорском владару. Књаз Никола је одобрио „обнову“ краљевског достојанства и том приликом је изјавио: „Црна Гора има историјско право на ово достојанство, а Српство поред Краљевине у Подунављу, има српску Краљевину у Приморју. Словенство и Српство имају још један гарант за опстанак и напредак српског племена“. Одштампан је и проглас о проглашењу Црне Горе за краљевину. На крају је црногорски владар одржао говор у Двору пред многобројним гостима. Треба нагласити да се чин крунисања није десио, односно да краљ Никола није имао краљевску круну, већ је на својој капи носи украшени грб Црне Горе.
Проглашење Краљевине Црне Горе 1910. године је битан догађај за српски народ и Балкан у целини и плод је вишевековне борбе династије Петровић-Његош са Турцима. Нормално не треба губити из вида ни то да је будући краљ Никола између осталог и због политичких побуда прогласио себе за краља услед лоше ситуације у држави.