Od parne mašine do lokomotive

Prva industrijska revolucija koja je počela u Velikoj Britaniji preobrazila je društvo a najveći izum tokom nje bila je parna mašina. Ime joj je parna zato što voda kada se zagreje postaje para i sada ćemo videti kako se razvijala ova mašina.

Iako je bilo početaka još u 17. veku, Tomas Njukomen je početkom 18. veka konstruisao atmosfersku parnu mašinu koja je imala cilindar sa klipom. Klip je pokretala para iz kotla a potom je taj klip pokretao drvenu gredu. Drugi kraj grede je pokretao pumpu u rudarskoj jami. Problem je bio taj što je Njukomenova mašina trošila dosta uglja. To je rešio u drugoj polovini 18. veka Džejms Vat koji je izumeo kondenzator. Kondenzator je hladio paru i ponovo je pretvarao u vodu. Pošto više nije dolazilo do naizmeničnog zagrevanja i hlađenja cilindra mašina je trošila manje uglja. Vatova parna mašina, koju je on kasnije nastavio da razvija, našla je svoju upotrebu u fabrikama.

Pošto su tada parne mašina bile velike potrebno je bilo smanjiti njihovu veličinu. Ričard Trevitik je konstruisao prvu parnu lokomotivu početkom 19. veka i ona je služila za prevoz tereta železničkom prugom od rudnika gvožđa do železare. Tada se javila ideja za prevoz ljudi. Prva moderna železnička pruga je napravljena 1825. godine i ona je povezivala gradove Stokton i Darlington u Engleskoj a inženjer Džordž Stivenson je konstruisao lokomotivu koja je prva prošla tom linijom. Nakon toga mreža železničkih pruga kreće da premrežava Evropu i Ameriku a potom i ceo svet.

Videli ste na ovom primeru kako jedan izum vuče drugi. Parna lokomotiva je uticala na to da se prevoz ljudi u potpunosti promeni i da se do nekada predalekih krajeva dolazi znatno brže nego kočijama.