Od dečaka sa sela do velikog naučnika

Mihajlo Pupin je veliko ime svetske nauke! Njegov put od sela u kome je rođen do velikih pronalazaka je fascinantan. U svemu tome veliku ulogu je imala njegova upornost i vera da će uspeti u svemu što je zamislio!

Idvor

Ovaj znameniti naučnik rođen je u srpskoj porodici u Banatu u selu Idvor sredinom XIX veka u tadašnjem Austrijskom carstvu. Njegov otac se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Mihajlu je detinjstvo ostalo u najboljem sećanju, kao i rodni kraj.

Školovanje

Veliki uticaj na njegovo školovanje imala je majka Olimpijada. Iako je bila nepismena želela je da njen sin ima dobro obrazovanje i stoga je osnovu školu završio u rodnom selu, a potom nižu gimnaziju u Pančevu gde je prikazao veliko znanje iz matematike. Školovanje je prvo nastavio u Pragu, a fakultet je završio u dalekoj Americi, na Kolumbija univerzitetu. Nakon toga je školovanje nastavio i u Kembridžu u Velikoj Britaniji, a potom i u Berlinu. Posle svega toga vratio se na Kolumbija univerzitet da bude profesor.

Pupinovi kalemovi

Mihajla je najviše interesovala telegrafija i telefonija i upravo je u tim oblastima dao naučni doprinos. Postojao je problem u prenosu telefonskog signala na veće razdaljine sve do kraja 19. veka. Smetnje su se pokazivale pojavom šuma. Pupin je uspeo da reši problem žičnog telefonskog prenosa na veće razdaljine tako što je predvideo da se na svakih 1000 do 1700 metara stavi po jedan kalem. Ovo otkriće je poznato pod nazivom Pupinovi kalemovi, a proces postavljanja kalemova na telefonske vodove zove se pupinizacija. Pored ovoga radio je na polju rentgenologije.

„Sa pašnjaka do naučenjaka“

Mihajlo Pupin je za svoja otkrića dobio brojne nagrade i priznanja. Pored toga bio je veliki humanitarac i srpski rodoljub. Napisao je i čuvenu knjigu „Sa pašnjaka do naučenjaka“, za koju je dobio Pulicerovu nagradu. Ta autobiografija opisuje njegov životni put i kako je uspeo da bude veliki svetski naučnik, iako je rođen u skromnom selu.