Ако сте можда мислили да највећи војсковођа међу српским владарима нема свој споменик у српској престоници преварили сте се! Споменик цару Душану се налази у Савској улици број 17, у истој улици где се налази велики споменик његовом далеком претку и оснивачу династије Немањић – Стефану Немањи. Споменик првом српском цару који је владао у XIV веку се налази код Палате правде, а знате ли зашто? Зато што је он донео чувени Душанов законик којим је уредио српску државу. На споменику пише „Све судије да суде по закону право, како пише у Законику, а да не суде по страху од цара“.

Београд је постао српска престоница први пут почетком XV века када је Српском деспотовином владао Стефан Лазаревић. Стога овај владар има не само један споменик већ више њих у главном граду! Ми ћемо овде споменути споменик који се налази на булевару у Старом граду истог назива као и овај владар. Сину кнеза Лазара и кнегиње Милице, који је био и витез реда Змаја, је на овај начин одата почаст.

Ко је Рига од Фере? То је грчки револуционар и песник који је задављен у кули Небојша од стране Турака крајем XVIII века. Пошто су и српски и грчки народ у наредном периоду успели да се изборе за своју независност од Турског царства сетили су се да одају почаст човеку који је својим делима подстицао борбу за ослобођење. Споменик Риги од Фере налази се на углу истоимене улице и улице Тадеуша Кошћушка преко пута Калемегдана. Стога када се будете шетали овим делом престонице свратите да га видите!

Шта прво рећи за овог научника који је дао свој допринос свету у XX веку. Да ли то да је творац најтачнијег календара или да је дао објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена? Или ћемо пак прво поменути „Канон осунчавања Земље“? Било како било ово велико име српске науке има споменик у истоименом парку код Метеоролошке опсерваторије Београд на Западном Врачару.