Ko je pobedio u Kosovskoj bici?

Na Vidovdan 1389. godine se odigrala sudbonosna Kosovska bitka. Na čelu srpske vojske se nalazio knez Lazar, a zajedno sa njim na Kosovo polje su došli Vuk Branković, oblasni gospodar, i Vlatko Vuković, vojvoda kralja Tvrtka. Na suprotnoj strani se nalazio turski sultan Murat sa sinovima Bajazitom i Jakubom. Vojsku je pokupio sa azijskog i evropskog dela Turskog carstva, a pomoć u bici su mu pružali i hrišćanski vazali. Zna se da su obe vojske pretrpele velike gubitke tokom bitke, kao i da su stradala oba vladara, sultan Murat i knez Lazar. Međutim, izvori nakon bitke različito govore ko je pobedio u bici.

Srpska pobeda

Tvrtko, kralj Srba i Bosne, je izvestio na Zapad o srpskoj pobedi na Kosovu. Opština u Firenci je u pismu iz 20. avgusta 1389. godine čestitala pobedu kralju Tvrtku te dodala: „Sretne i presretne mišice onih dvanaest velmoža, koji probivši neprijateljske čete i kamile naokolo vezane, mačem otvorivši sebi put, do Muratova šatora dopreše! Sretan nad ostalima i onaj, koji vođu tolike sile, jurnuvši mu mač u grlo i skut, junački umori, a sretni svikolici, koji kao žrtve ubijenoga vođe nad onom ništavnom lešinom slavnom mučeničkom smrću život i krv proliše, a od sviju je vaše veličanstvo najsretnije, koje posveti tako slavna i nigda nezaboravljena pobeda, i kojom je – ako je pravim Hristovim vojnicima i junacima, kao što treba verovati, bog pripravio nebesko carstvo – pridržana ona prava i beskrajna slava.“ (knjiga Boj na Kosovu – starija i novija saznanja, 1992).

Turska pobeda

Kostantin Filozof je napisao „Žitije despota Stefana Lazarevića“, sina kneza Lazara, više decenija nakon Kosovskog boja. U tom delu pisac spominje da je srpska vojska pretrpela poraz, iako je u početku pobeđivala: „Među vojnicima koji su se borili pred (vojskom), beše jedan veoma blagorodan (Miloš), koga ocrniše zavidljivci pred gospodinom i osumnjičiše kao neverna. A ovaj, da pokaže vernost, a ujedno i hrabrost, nađe zgodno vreme, ustremi se ka samome velikom načelniku, kao da je prebeglica, i put mu otvoriše. A kada je bio blizu, iznenada pojuri i zari mač u toga samoga gordoga i strašnoga samodršca. Tu i sam pada od njih. U prvi mah odolevali su Lazarevi ljudi i pobeđivali su. Ali već ne beše vreme za izbavljanje. Stoga i sin toga cara ojača opet u toj samoj bici i pobedi, jer je Bog tako dopustio da se i ovaj veliki (Lazar) i oni koji su s njim svežu vencem mučeništva. Šta je bilo posle toga? Postiže (Lazar) blaženu smrt tako što mu je glava posečena, a njegovi mili drugovi molili su usrdno da poginu pre njega, da ne vide njegovu smrt.“ (prevod L. Mirković).

Šta vi mislite?

Šta vi mislite koja je vojska odnela pobedu u bici na Kosovu, srpska ili turska? U komentarima ispod napišite zašto mislite da je baš ta vojska odnela pobedu.