Kako je srpska vojska odnela veličanstvenu pobedu u Kolubarskoj bici?

Na današnji dan, 15. decembar, 1914. godine je završena čuvena Kolubarska bitka. Prošlo je 110. godina od ove velike pobede srpske vojske, predvođene generalom Živojinom Mišićem, nad nadmoćnom Austrougarskom.

Cerska bitka

Nakon velikog uspeha i pobede srpske vojske predvođene komandantom Druge armije generalom Stepom Stepanovićem u Cerskoj bici avgusta meseca 1914. godine muke nisu prestale. Trebalo je pripremiti vojsku za novu ofanzivu.

Srpska vojska upada u Srem

Prvi svetski rat je bio u punom jeku i dok su Rusija, Francuska i Velika Britanija bile zadivljene svojom saveznicom na drugoj strani je bila Austrougarska željna osvete zbog poniženja koje joj je Srbija nanela. Srpska vojska osokoljena pobedom na Ceru krenula je u kontraofanzivu i ušla je na teritoriju neprijatelja u Sremu i uspela da privremeno zauzme Zemun i Novu Pazovu.

Bitka na Gučevu i Mačkovom kamenu

Glavnokomandujući austrougarske balkanske vojske, general Oskar Poćorek, se odlučio za novu ofanzivu septembra meseca. Kada su prešli reku Drinu velike borbe su se vodile na Gučevu i Mačkovom kamenu u kojima se srpska strana dobro držala ali je neprijateljska vojska uz velike žrtve imala izvesne teritorijalne uspehe.

Nova Poćorekova ofanziva

Poćorek je potom pokrenuo novu ofanzivu u Mačvi i glavni udari na srpsku vojsku počeli su u novembru mesecu. Srpska vojska je morala da se povlači pred nadmoćnijim protivnikom. Prilikom napredovanja austrougarski vojnici su činili svirepe zločine nad civilima u Mačvi.

Beograd u austrougarskim rukama

U ovako teškoj situaciji politički i vojni vrh donosi odluku da se borba nastavi do krajnjih granica. Srpska vojska izmučena dvomesečnim rovovskim borbama sa neprijateljem na Drini morala je da se povuče južno od reke Kolubare a protivnik je zauzeo Valjevo, Lajkovac i Obrenovac. Potom je odlučeno da srpska vojska taktički napusti glavni grad Beograd da bi bila sposobna za kontranapad.

General Živojin Mišić postaje komandant Prve armije

Vrhovna komanda se odlučuje na jedan značajan potez. Naime, general Živojin Mišić je postavljen za komandanta Prve armije. On odlučuje da protivno uputstvima Vrhovne komande povuče srpske snage sa grebena Suvobora. Oskar Poćorek je mislio da se bliži uspešan kraj njegovom ratovanju u Srbiji ali je ovaj potez, zapravo, bio bitan da bi se izmoreni srpski vojnici odmorili. Pošto je municija stigla iz Francuske i Grčke a vojsci pridružilo još čuvenih 1300 kaplara, đaka iz vojne škole u Skoplju, srpska vojska je bila spremna za kontraofanzivu.

Srpska kontraofanziva

Zanimljiva je stvar da je srpska kontraofanziva krenula na dan kada je austrougarska vojska trujumfalno ušla u Beograd 3. decembra. Na naređenje Živojina Mišića Prvoj armiji odazvale su se ostale borbene formacije srpske vojske. Trupama Prve armije pošlo je za rukom da zaumu Suvoborski greben a autrougarska vojska je počela da odstupa prema Savi i Dunavu ostavljajući municiju za sobom. Usled toga što su odlučujuće borbe vođene na planini Suvobor i reci Kolubari ova epizoda je ostala poznata kao Kolubarska bitka.

Prestoni grad opet u srpskim rukama

Uspesi Prve armije ohrabrili su i druge borbene formacije da uspešnije deluju. Rezultat je bio impresivan – grad Beograd je oslobođen 15. decembra a trupe Oskara Poćoreka proterane preko Save. Na kraju 1914. godine 70 000 austrougarskih zarobljenika se našlo u Srbiji! Obe strane su imale više desetina hiljada poginulih vojnika tokom bitke.

Ishod

Zahvaljujući srpskoj pobedi u Kolubarskoj bici Srbija je kraj 1914. godine dočekala bez neprijateljskog vojnika na svojoj teritoriji. Ova pobeda je dala snagu i samouverenost srpskom vojniku da Srbija može da izađe kao pobednik iz rata.