Како је Румунија прошла у Другом светском рату?

Након Првог светског рата Румунија је изашла као велика држава са проширењима на рачун суседних држава. Између два светска рата ова држава је имала добре односе са Југославијом и обе су биле чланице Мале Антанте и Балканског пакта.

Румунијом је пред Други светски рат владао краљ Карол II из династије Хоенцолерн. Он је одлучио да се прогласи за диктатора 1938. године и приграби сву власт за себе. То није било ништа ново јер су и Грчка и Југославија имале тај облик владавине. Пошто је тада Хитлерова Немачка била сила у пуном замаху а Француска и Енглеска у опадању сматрао је румунски краљ да ће овиме да се допадне немачком вођи. Карол је био у сукобу са крајње десничарском и антисемитском организацијом – Гвозденом гардом (легионари).

Када је почео Други светски рат септембра 1939. године Румунија је прогласила неутралност. Суседи су искористили своју шансу да одузму територије Румунији. Прво је то учинио Совјетски Савез који је у договору са Хитлеровом Немачком поделио Пољску. Ултиматумом из јуна 1940. године Совјети су отели Румунима Бесарабију и север Буковине (данашња држава Молдавија и крајњи југ Украјине). Диктатом из Беча августа исте године Мађари су одузели огромне територије Румунима. У питању је део Трансилваније и Кришане и цео Марамуреш. На крају је Конвенцијом склопљеном са Бугарском у граду Крајови септембра исте године Румунија изгубила Јужну Добруџу. Овим одузимањима Румунија је умањена готово за трећину!

Територијалне промене Румуније 1940. године (извор: wikipedia.org)

Суочен са овом ситуацијом краљ Карол II је абдицирао (напустио престо) у септембру 1940. године и владу је формирао германофил генерал Јон Антонеску са Гвозденом гардом. Нова влада је заправо била национално-легионарска диктатура. Румунија је приступила Тројном пакту новембра исте година и постала Хитлеров савезник. Међутим, љубав међу партнерима у власти није дуго трајала и почетком идуће године, након неуспеле побуне легионара, на власти остаје само генерал Јон Антонеску. Он се и по питању Јевреја није много разликовао од Хитлера и лично је наредио да се Јевреји истебе из града Јашија. Погроми над Јеврејима су чињени и широм земље. У владајућој идеологији било је присутно промовисање припадности Румуна Западу и латинитету а негативан однос према словенским народима у целини.

Јон Антонеску (извор: wikipedia.org)

Битан догађај за Румунију била је операција Барбароса односно напад Немачке и њених савезница на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године. Премијер Јон Антонеску је ангажовао велики број војника за ову операцију и након што су Бесарабија и север Буковине враћени у састав Румуније он је наставио ратовање бојећи се да не изгуби наклоност немачког вође. Румунска војска је на Источном фронту изгубила више стотина хиљада војника у борбама код града Одесе, на Криму, Кавказу и у Стаљинградској бици. Долазе
информације о страдањима војника у Румунију и то креће да слаби ауторитет Јона Антонескуа.

Румунима се ова понижавајућа улога вратила као бумеранг пошто су се Совјети средином 1944. године нашли пред вратима ове земље. Услед тога људи краља Михаја, који је формално владао након Карлове абдикације, су 23. августа 1944. године ухапсили премијера Јона Антонескуа и донета је одлука да румунска војска пређе на страну Савезника. Совјетска Црвена армија је ушла у Румунију и одмах одвела 130.000 њихових војника у заробљеништво. Држава је постала Совјетски сателит. Предности за Румуне од државног удара 23. августа 1944. године су биле и те да се скратио рат, враћене су територије које је Мађарска окупирала 1940. године и Румунија је добила право преговарања на Париској мировној конференцији. Румунска војска је надаље до краја рата дејствовала на страни Савезника.

Краљ Михај Румунски (извор: wikipedia.org)

Након краткотрајног враћања на привидну демократију краљ Михај је 1947. године приморан на абдикацију и Комунистичка партија подржана Совјетским Савезом преузима сву власт у држави и Румунија постаје Народна република.

Румунија је пример државе која је била на страни Хитлера а потом променила страну. У односу на предратни период ова држава из Другог светског рата излази без Бесарабије, севера Буковине и Јужне Добруџе и као совјетски сателит.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top