Kako je došlo do podele na sunite i šiite u islamu?

Danas ima oko dve milijarde muslimana u svetu! Posle hrišćana su najbrojniji i uglavnom su skoncentrisani u Severnoj Africi, Bliskom istoku, Srednjoj Aziji i Indoneziji. Poput hrišćanstva i islam je ponikao iz judaizma a sada ćemo videti koja je to glavna podela među muslimanima?

Prorok Muhamed je osnivač islama i ujedinitelj Arabije u jednu muslimansku državu u VII veku. Posle njegove smrti postavilo se pitanje ko će da ga nasledi i imati titulu kalifa koja je sjedinjavala i versku i političku vlast. Prvi kalif je bio Muhamedov tast koji je vladao samo dve godine a drugi, takođe Prorokov tast, je vladao deset godina i osvojio je Siriju i deo Egipta i Mesopotamije. Kod izbora trećeg kalife nastao je problem pošto su sledbenici Alija, Muhamedovog sinovca i muža Muhamedove ćerke Fatime, očekivali da će on biti naslednik a za kalifa je izabran jedan aristokrata iz porodice Umajada. Posle smrti tog aristokrate za četvrtog kalifa je izabran Alija koji se borio protiv Umajada ali je ubijen od jedne grupe koja se odvojila od njega i stoga su Umajadi osnovali Kalifat koji se tokom vremena znatno proširio i na istok i na zapad šireći time i islam kao religiju.

Šiiti su nastali iz Alijevih pristalica koje su smarale da kalif može biti samo direktan Prorokov potomak i stoga je po njima Alija prvi pravi kalif. Dok su drugi, iz kojih su nastali suniti, tvrdili da kalif ne mora biti Muhamedov neposredni potomak već je dovoljno da bude iz plemena Kurejša.

Ako gledamo sa pozicije hrišćana suniti su poput pravoslavnih koji nisu izmenili svoje učenje dok su šiiti disidenti od kojih su se kasnije razvile razne sekte. Od svih muslimana u svetu sunita ima više od 85 %, a samo oko 10 % šiita kojih ima najviše u Iranu i Iraku. Muslimani na Balkanu su suniti.